Чланови Удружења виноградара и воћара „Стари подруми“ имали су прилике да у винским подрумима у Црвенки угосте проф. др Драгана Вујовића, редовног професора на Катедри за виноградарство Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. У конструктивном разговору и пријатељској атмосфери било је речи о новим трендовима у виноградарству, као и о стављању акцента на наводњавање и придавање важности тренду климатских промена. Такође, Вујовићу су приказани планови и пројекти за будући период и истакнута је веома важна подршка Владе Републике Србије и председника државе, Александра Вучића, која је конкретизована кроз ревитализацију подрума, пројекат који ће се наставити и у блиској будућности.

Говорећи о разлозима своје посете, проф. др Драган Вујовић рекао је да је за активности Удружења „Стари подруми“ чуо из средстава информисања, те да је имао жељу да посети њихове просторије. Вујовић је истакао да је пријатно изненађен виђеним и рекао је да постоји огроман потенцијал за пун замах виноградарства на овом географском простору. Такође, као једну од важнијих тема нагласио је анализу земљишта, која је једна од главних предуслова за бављење не само виноградарством, већ и пољопривредом у целини:

„Данас сам први пут у Црвенки. Тако се десило, али сигурно неће бити и последњи пут. Први утисци су заиста одлични. Овде постоје услови за развој виноградарства – постоји подрум, опрема, па чак и музеј. Сматрам да овај крај има велики потенцијал који свакако може у будућности да се врати.

Када је реч о перспективи виноградарства у Србији, мислим да је она веома добра. При томе бих издвојио две кључне ствари. Прва је удруживање произвођача, било кроз задруге или удружења. Удружења попут оних у Црвенки или Сремским Карловцима могу значајно допринети развоју виноградарства. Заједничким радом и наступом на тржишту можемо напредовати и као појединци и као заједница. Без удруживања, развој ће бити знатно тежи.

Друга важна ствар јесте обезбеђивање воде пре подизања нових засада. Неопходно је планирати системе за наводњавање и користити расположиве изворе воде, попут канала, река и акумулација. Србија још увек располаже значајним водним ресурсима, али климатске промене јасно показују да ће вода постати један од најважнијих фактора успешне пољопривредне производње.

Такође, једна од тема о којој смо данас разговарали јесте анализа земљишта. Њена важност је изузетна, можда чак и већа од питања наводњавања. Анализу земљишта можемо упоредити са систематским прегледом код лекара. Као што преглед показује стање нашег организма и даје смернице за даље поступање, тако и анализа земљишта открива његове карактеристике и одређује које културе могу успешно да се гаје на одређеној парцели. Нису све парцеле погодне за исте културе, било да је реч о воћу, виновој лози или другим пољопривредним производима. Зато је анализа земљишта основни предуслов за сваку озбиљну пољопривредну производњу, било да се ради о воћарству, виноградарству, ратарству или повртарству.

Климатске промене данас имају велики утицај на пољопривреду. У последњих пет до шест година сведоци смо све израженијих временских екстрема, нарочито високих температура током вегетационог периода од маја до септембра. Због тога ће озбиљна пољопривредна производња, без обзира на величину газдинства, тешко бити одржива без обезбеђених система за наводњавање или приступа поузданим изворима воде.

Очекују нас, наиме, значајне промене. Некада су се винова лоза и воће углавном гајили на надморским висинама до 300 или 400 метара, док се данас све чешће говори о могућности успешне производње и на висинама од 500 до 600 метара. Разлог за то су управо климатске промене и раст просечних температура.

Биће ми велико задовољство да поново дођем у Црвенку. Кад год домаћини буду имали потребу за сарадњом или саветом, радо ћу се одазвати. Увек је задовољство бити међу добрим људима и допринети даљем унапређењу виноградарства. Не сумњам да су постојећи виногради квалитетни, али верујем да заједничким радом можемо да их учинимо још бољим“.

Мирко Марић, председник Удружења виноградара и воћара „Стари подруми“ захвалио се проф. др Драгану Вујовићу на посети и истакао је да је увек задовољство угостити људе од струке. Марић је као једну важну вест рекао и то да се ефекти реновирања и ревитализације виде већ након три месеца, с обзиром на то да су имали велики број туриста из Словеније, као и из Кикинде:

„Ми имамо заиста добар ослонац за даљи развој, а то је богата традиција виноградарства на овом подручју. Посета професора Вујовића и његова несебична подршка представљају велико охрабрење за све нас који смо препознати као људи добре воље, спремни да допринесемо развоју виноградарства и вратимо га на ниво на којем је некада било, када се на овом простору винова лоза гајила на више стотина хектара.

Велики значај имају и посете представника државног руководства, од министра Николе Селаковића до других званичника који су подржали наше активности. Резултати су већ видљиви. За само три месеца овде су организовано долазиле бројне групе посетилаца и виноградара. Имали смо госте из Словеније, Баната, као и више од тридесет виноградара из Кикинде који су прошле недеље обишли наш комплекс.

Већ интензивно радимо на идеји да овај простор добије нови значај и функцију. Жеља нам је да се кроз одговарајуће моделе коришћења омогућимо удружењима и заинтересованим појединцима да развијају виноградарство, воћарство и производњу ракије и то видимо као важну развојну шансу за наш крај.

Посебно значајну улогу видимо у развоју винског туризма. Отварање нових тржишта, укључујући и могућност извоза вина на кинеско тржиште, показује колико простора за напредак имамо. Тек сада постајемо свесни колико су потенцијали велики, а количине вина које производимо још увек недовољне у односу на могућности које нам се отварају.

У протекла три месеца радили смо веома интензивно на промоцији овог пројекта. Присуство угледних стручњака и њихов ауторитет у свету виноградарства доприносе томе да за нашу идеју сазна што више људи и потенцијалних инвеститора. Наш циљ је да привучемо оне који имају знање, интерес и вољу да улажу, развијају производњу и допринесу да овај комплекс постане препознатљива туристичка и привредна дестинација.

У разговорима са представницима Министарства пољопривреде и Владе Републике Србије добили смо подршку за идеју да се део државног земљишта дугорочно стави на располагање виноградарима. Таква пракса постоји у многим земљама и показала се као успешан модел развоја виноградарства и винске индустрије.

На тај начин стварају се услови не само за економску добит кроз производњу вина, већ и за развој читаве локалне заједнице. Вино има посебну моћ да повезује људе, ствара пријатељства и гради мостове међу културама. Није случајно речено да је вино поезија која се пије“.