У Свечаној сали Скупштине општине Кула одржан је семинар Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и Друштва лекара Војводине – подружница Кула под називом „Акутни абдомен: Синдром перитонитиса, Синдром илеуса и Синдром крварења“. Семинар је окупио најпризнатија имена на пољу хирургије и ургентне медицине из читаве Србије. Пре самог почетка присутне су поздравили домаћин скупа, проф. др Велибор Васовић, редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, проф. др Небојша Станковић, председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и Дамјан Миљанић, председник општине Кула. Након регистрације учесника и уводних речи, неке од тема које су биле разматране су: Синдром перитонитиса, Синдром илеуса туморске етиологије, Синдром крварења интрадигестивно и друге.

Проф. др Велибор Васовић рекао је да му је веома драго што је успостављен континуитет организације оваквих семинара у Кули, где млађе колеге могу да чују много тога драгоценог и корисног на тему хитних стања у стомаку од стране емитентних и искусних стручњака:

„Уз учешће Академије медицинских наука, огранка за Војводину, организовали смо изузетан семинар са еминентним професорима, предавачима и хирурзима на тему акутног абдомена, односно свих хитних стања у трбушној дупљи – од перитонитиса и илеуса до интраабдоминалних крварења.

Заиста је реч о врхунским и искусним стручњацима: професору Цвијановићу, професору Бреберини, професору Попову, професору Лаловићу, као и нашем драгом професору Стојановићу из Ниша.

Посебно ме радује што су данас са нама колеге из целе Војводине, из суседних општина попут Сомбора и Врбаса, али и из Новог Сада, Београда и Ниша.

Ово је заиста један леп и значајан дан за Кулу и велики број млађих колега има прилику да обнови постојећа знања, али и да стекне нова искуства. Сматрамо да је овакав семинар од велике користи и за локалну заједницу, и за нас лекаре, а пре свега за наше пацијенте, јер сви заједно морамо тежити томе да будемо све бољи и стручнији.

Кула је већ годинама препозната као једна од општина у Војводини у којој гостују и предају наши највећи медицински стручњаци, управо захваљујући ангажовању Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Због тога сам неизмерно захвалан свим колегама који заједно са мном учествују у организацији оваквих стручних скупова“.

Проф. др Горан Станојевић, редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Нишу истакао је да је овај семинар тематски везан за хитна стања која треба решити у неколико наредних сати. Станојевић је рекао и то да статистика показује смањење броја оболелих од карцинома дебелог црева код особа старијих од 50 година, за шта је, по његовим речима, најзаслужнија скрининг кампања на државном нивоу, иницирана 2012. године:

„Моје предавање односи се на илеус, односно стање „завезаних црева“, које настаје као компликација карцинома дебелог црева.

Карцином дебелог црева, односно рак дебелог црева, представља најчешће малигно обољење дигестивног тракта, а једна од његових озбиљних компликација управо је илеус. Према подацима из последњих неколико година, у Србији између 25 и 30 одсто пацијената оболелих од карцинома дебелог црева развије ово стање, a слични подаци бележе се и у свету.

То је озбиљно стање које захтева хитно збрињавање пацијента и припрему за даљу, односно радикалну хируршку интервенцију.

Када говоримо о превенцији и смањењу броја оболелих, морамо истаћи да се последњих година суочавамо са забрињавајућим порастом броја оболелих међу особама млађим од 50 година, док се истовремено бележи пад броја оболелих код старије популације.

Један од разлога за то јесте организовани скрининг, односно програм раног откривања карцинома дебелог црева, који се у Србији спроводи од 2012. године. Захваљујући редовним прегледима код особа старијих од 50 година, постигнути су значајни резултати и смањен је број оболелих у тој старосној групи.

Међутим, оно што забрињава, не само у Србији већ и у свету, јесте пораст оболевања код млађих особа. Док је раније једна од десет новооболелих особа била млађа од 50 година, данас је тај однос један према пет. То значи да је број млађих оболелих у последњих десетак година удвостручен, па чак и утростручен.

Један од могућих разлога јесте управо старосна граница за скрининг, која у већини земаља почиње са 50 година. Неке развијене земље, попут Сједињених Америчких Држава, већ су помериле границу на 45 година живота, управо због повећаног броја оболелих међу млађом популацијом.

Поред тога, значајан утицај имају и савремени начин живота, гојазност, неадекватна исхрана, неконтролисана употреба лекова, пушење и алкохолизам. Све су то фактори који, нажалост, доприносе порасту оболевања од карцинома дебелог црева код млађих људи.“

Говорећи о акутним стањима у хирургији, проф. др Дејан Иванов, специјалиста опште хирургије и субспецијалиста дигестивне хирургије нагласио је да постоје нове смернице у лечењу и збрињавању и да је управо то најважнији део његовог излагања:

„Акутна стања у хирургији подразумевају сва стања која захтевају хитно хируршко збрињавање – од упалних процеса до других озбиљних обољења која захтевају брзу дијагностику и лечење. Током дана представљене су најновије смернице, искуства и приступи у лечењу оваквих стања.

Семинар се организује испред Српске академије медицинских наука, као највише стручне институције у овој области и циљ нам је да кроз овакве скупове окупимо што већи број заинтересованих колега и омогућимо размену знања, искустава и савремених стручних препорука.

Суштина оваквих едукација јесте стално усавршавање и ширење знања, како бисмо нашим пацијентима пружили што квалитетније и ефикасније лечење.

Када говоримо о акутним стањима, брза и правовремена реакција је од пресудног значаја. У таквим ситуацијама лекар мора да реагује брзо, ефикасно и прецизно, јер често управо правовремено збрињавање одлучује о исходу лечења и животу пацијента.“

Проф. др Ненад Лаловић, директор Универзитетске болнице  и професор Медицинског факултета у Фочи рекао је да се његово излагање првенствено бави крварењима из црева и крварењима у стомаку, која представљају веома велики изазов и ургентна и тешка стања за хирурге:

„Данас сам говорио о крварењима из дигестивног тракта, односно гастроинтестиналним крварењима, као и о интраабдоминалним крварењима која најчешће настају као последица повреда, али се могу јавити и у склопу других обољења.

Реч је о веома ургентним и тешким стањима, посебно изазовним за младе хирурге и лекаре у мањим центрима, јер захтевају брзо, прецизно и правовремено реаговање. Код масивних крварења одлуке се често морају доносити у свега неколико секунди, како би се пацијенту пружила најбоља могућа шанса за опоравак.

Када је реч о сарадњи са Службом хитне медицинске помоћи у Кули и професором Васовићем, морам да кажем да ме за Војводину везују посебне професионалне и личне успомене. Већи део своје специјализације и субспецијализације завршио сам у Новом Саду, докторирао сам на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду и управо због тога и данас радо сарађујем са колегама широм Војводине.

Та сарадња са лекарима из целе покрајине за мене представља велико професионално задовољство и додатни мотив за размену знања и искустава“.