Ministarka privrede Adrijana Mesarović posetila je radionicu preduzetnice Mirjane Karalić u Crvenki, koja se bavi proizvodnjom proizvoda od betona, gipsa i cementa, i uručila joj je sertifikat koji potvrđuje da je njen rad rukotvorina i da su predmeti izrađeni od prirodnih materijala. Ministarki je dobrodošlicu poželeo, osim Mirjane i njenog sina, i predsednik Opštine Kula, Damjan Miljanić.

Tokom obilaska radionice, ministarka je istakla značaj bespovratnih sredstava koje država dodeljuje preduzetnicima, posebno onima koji neguju stare zanate i poslove domaće radinosti. Naglasila je da Ministarstvo privrede već treću godinu zaredom aktivno sprovodi programe finansijske podrške kroz bespovratna sredstva i povoljne kreditne linije, sa posebnim fokusom na mikro, mala i srednja preduzeća i razvoj preduzetništva. Naposletku, uputila je poziv svim starim zanatlijama da se prijave na novi konkurs Ministarstva privrede i iskoriste podršku države, kao i da prođu postupak sertifikacije, jer sertifikat donosi brojne poreske olakšice i potvrđuje autentičnost i kvalitet proizvoda:

,,Koliko su ova sredstva značajna, mislim da je najbolje da pitamo našu divnu preduzetnicu, gospođu Mirjanu, koliko joj znači što je dobila toliki iznos bespovratnih sredstava od države i što može da ih usmeri kako na obrtna sredstva, odnosno nabavku sirovina, tako i na ulaganje u opremu, što će joj svakako pomoći da lakše i brže proizvede veću količinu proizvoda. Ministarstvo privrede već treću godinu zaredom aktivno se bavi finansijskom podrškom kroz bespovratna sredstva i povoljne kreditne linije, na inicijativu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, usmerene ka mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzetništvu uopšte. Preduzetništvo predstavlja veliki potencijal razvoja, a i u našoj opštini beleži se značajan porast broja registrovanih privrednika od 2012. godine, posebno među ženama i mladima do 35 godina. Ministarstvo privrede treću godinu zaredom raspisuje program podrške starim zanatima i poslovima domaće radinosti, uz 100% bespovratna sredstva. To su sredstva koja preduzetnici, odnosno registrovane zanatlije, ne vraćaju državi, već ih ulažu u ono što su u svom planu naveli — bilo da je reč o povećanju proizvodnje ili unapređenju kvaliteta. Naša Mirjana je prošle godine dobila sredstva podrške i mislim da je najbolje da ona kaže u šta će ih uložiti i koliko će joj to značiti za dalji razvoj poslovanja. Imala sam čast da upoznam Mirjanu, koja se ovim poslom bavi srcem i sa velikom ljubavlju. Stari zanati, odnosno poslovi koji su vezani za ručni rad, zahtevaju posebnu posvećenost i ljubav. Oni čuvaju domaću i nacionalnu tradiciju i kulturnu baštinu. Zahvaljujem Mirjani što sa toliko truda i ljubavi radi svoj posao i što je ostala verna izradi ovih divnih predmeta koje ste imali priliku da vidite. U ponedeljak Ministarstvo privrede raspisuje novi konkurs, na zahtev predsednika Republike, i pozivam sve stare zanatlije i privrednike da se prijave i iskoriste podršku svoje države. Veliko interesovanje za ovaj program pokazalo je koliko u Srbiji ima registrovanih starih zanatlija. Posebno pozivam sve koji se bave starim zanatima da se obrate Ministarstvu privrede i prođu postupak sertifikacije, jer sertifikat koji Ministarstvo izdaje donosi brojne poreske olakšice i značajan je za dalje poslovanje. Kao što je i naša Mirjana prošla taj postupak, imala sam čast da joj uručim sertifikat koji potvrđuje da je njen rad rukotvorina i da su predmeti izrađeni od prirodnih materijala. Država će i u narednom periodu biti uz stare zanatlije i sve koji se bave poslovima domaće radinosti — podržavajući ih kako bespovratnim sredstvima i povoljnim kreditima, tako i kroz pomoć u plasmanu njihovih proizvoda.

Svoju preduzetničku priču podelila je i Mirjana Karalić, koja je istakla da je put do sopstvenog biznisa bio izazovan, ali ispunjen verom i upornošću:

,,Bavim se izradom gipsanih figura, kao i proizvoda i predmeta od betona. Počela sam tako što jednostavno nisam znala kako da krenem. Nisam imala mnogo opcija. U jednom trenutku sam ustala i odlučila da pokušam sa idejom o gipsu, o tradiciji i o nečemu što bih mogla da stvorim sopstvenim rukama. Bila sam jedna od onih žena koje misle da nemaju kuda i da nemaju izbor. Nisam znala kako da se izborim sa svim izazovima. Ali upravo iz te pozicije, od žene koja „nema kuda“, nastala je ideja, zatim brend i na kraju ozbiljna poslovna priča od koje danas živimo“.