Министарка привреде Адријана Месаровић посетила је радионицу предузетнице Мирјане Каралић у Црвенки, која се бави производњом производа од бетона, гипса и цемента, и уручила јој је сертификат који потврђује да је њен рад рукотворина и да су предмети израђени од природних материјала. Министарки је добродошлицу пожелео, осим Мирјане и њеног сина, и председник Општине Кула, Дамјан Миљанић.

Током обиласка радионице, министарка је истакла значај бесповратних средстава које држава додељује предузетницима, посебно онима који негују старе занате и послове домаће радиности. Нагласила је да Министарство привреде већ трећу годину заредом активно спроводи програме финансијске подршке кроз бесповратна средства и повољне кредитне линије, са посебним фокусом на микро, мала и средња предузећа и развој предузетништва. Напослетку, упутила је позив свим старим занатлијама да се пријаве на нови конкурс Министарства привреде и искористе подршку државе, као и да прођу поступак сертификације, јер сертификат доноси бројне пореске олакшице и потврђује аутентичност и квалитет производа:

,,Колико су ова средства значајна, мислим да је најбоље да питамо нашу дивну предузетницу, госпођу Мирјану, колико јој значи што је добила толики износ бесповратних средстава од државе и што може да их усмери како на обртна средства, односно набавку сировина, тако и на улагање у опрему, што ће јој свакако помоћи да лакше и брже произведе већу количину производа. Министарство привреде већ трећу годину заредом активно се бави финансијском подршком кроз бесповратна средства и повољне кредитне линије, на иницијативу председника Републике, господина Александра Вучића, усмерене ка микро, малим и средњим предузећима, као и предузетништву уопште. Предузетништво представља велики потенцијал развоја, а и у нашој општини бележи се значајан пораст броја регистрованих привредника од 2012. године, посебно међу женама и младима до 35 година. Министарство привреде трећу годину заредом расписује програм подршке старим занатима и пословима домаће радиности, уз 100% бесповратна средства. То су средства која предузетници, односно регистроване занатлије, не враћају држави, већ их улажу у оно што су у свом плану навели — било да је реч о повећању производње или унапређењу квалитета. Наша Мирјана је прошле године добила средства подршке и мислим да је најбоље да она каже у шта ће их уложити и колико ће јој то значити за даљи развој пословања. Имала сам част да упознам Мирјану, која се овим послом бави срцем и са великом љубављу. Стари занати, односно послови који су везани за ручни рад, захтевају посебну посвећеност и љубав. Они чувају домаћу и националну традицију и културну баштину. Захваљујем Мирјани што са толико труда и љубави ради свој посао и што је остала верна изради ових дивних предмета које сте имали прилику да видите. У понедељак Министарство привреде расписује нови конкурс, на захтев председника Републике, и позивам све старе занатлије и привреднике да се пријаве и искористе подршку своје државе. Велико интересовање за овај програм показало је колико у Србији има регистрованих старих занатлија. Посебно позивам све који се баве старим занатима да се обрате Министарству привреде и прођу поступак сертификације, јер сертификат који Министарство издаје доноси бројне пореске олакшице и значајан је за даље пословање. Као што је и наша Мирјана прошла тај поступак, имала сам част да јој уручим сертификат који потврђује да је њен рад рукотворина и да су предмети израђени од природних материјала. Држава ће и у наредном периоду бити уз старе занатлије и све који се баве пословима домаће радиности — подржавајући их како бесповратним средствима и повољним кредитима, тако и кроз помоћ у пласману њихових производа.

Своју предузетничку причу поделила је и Мирјана Каралић, која је истакла да је пут до сопственог бизниса био изазован, али испуњен вером и упорношћу:

,,Бавим се израдом гипсаних фигура, као и производа и предмета од бетона. Почела сам тако што једноставно нисам знала како да кренем. Нисам имала много опција. У једном тренутку сам устала и одлучила да покушам са идејом о гипсу, о традицији и о нечему што бих могла да створим сопственим рукама. Била сам једна од оних жена које мисле да немају куда и да немају избор. Нисам знала како да се изборим са свим изазовима. Али управо из те позиције, од жене која „нема куда“, настала је идеја, затим бренд и на крају озбиљна пословна прича од које данас живимо“.