Badnji dan je danas svim hrišćanima koji slave po gregorijanskom kalendaru. U katoličkim domovima na trpezama je riba i posna hrana. Na Badnji dan se uređuje kuća za Božić, kiti se božićno drvo i peku se kolači. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka i posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.

Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove ,,Ponoćka“. Tokom ove mise pevaju se božićne pesme i veruje se da tad ,,iz mraka dolazi božije svetlo“. Nakon ove mise, vernici jedni drugima čestitaju Božić i vraćaju se kućama.

Vlada Republike Srbije dala je preporuku poslodavcima da ovaj dan bude neradan za vernike koji praznik obeležavaju po tom kalendaru.

U zvaničnom zaključku navodi se da se preporuka odnosi na katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica koje Badnji dan slave 24. decembra, kao i na pravoslavne vernike koji isti praznik obeležavaju 6. januara 2026. godine po julijanskom kalendaru. Poslodavcima se savetuje da zaposlenima omoguće odsustvo sa rada na te dane.

Tanjug