U svetu u kome se prilike ne dele uvek ravnopravno, Žana Žarić, devojka sa Daunovim sindromom iz Kule, dobila je svoju – i pokazala koliko joj ona znači. Žana je od pre dva meseca zaposlena u Supermarketu Plus Cash&Carry u Kuli. Na posao dolazi dva puta nedeljno. Lepi cene, slaže robu i pokazuje da može, ume i želi da bude deo kolektiva. Uz podršku koleginica, poslodavca, udruženja ,,Plava ptica“ i svoje majke, Žana je postala prva osoba sa poteškoćama u razvoju koja je dobila radno angažovanje u opštini Kula.

,,Ovde mi je stvarno super i jako sam srećna, čim odem jedva čekam da opet dođem. Zaposlena sam već dva meseca i ovo je moj prvi posao. Moj posao je lepljenje cena, nošenje robe, slaganje neprehrambene robe, guranje kolica, usput pričam i družim se sa svojim koleginicama Radom i Željkom koje mi mnogo pomažu, jako su dobre i fine i mnogo im se zahvaljujem na svemu“, rekla nam je Žana, ne mogavši da sakrije suze i veliku zahvalnost prema menadžerki objekta Dobrili Denić, koja je prihvatila i usmerila, a potom i dodelila šefovima, njenim koleginicama Željki i Radmili koje su je divno prihvatile i sa velikim strpljenjem rade sa njom.

,,Žana je jedna divna i vredna devojka, lepo je sarađivati sa njom. Za ovo kratko vreme je mnogo napredovala i naučila. Tu je već dva meseca, dolazi dva puta nedeljno i pomaže nam u svemu što ona može da odradi. Jedva čekamo da dođe, kao što i ona jedva čeka. Tačno znamo kojim danima dolazi, čekamo je i spremamo posao za nju, ono što tog dana treba da radi u skladu sa svojim mogućnostima, i ona to vrlo lepo i odgovorno radi, precizno i tačno. Nadamo se da će što duže ostati ovde, jer nam je stvarno zadovoljstvo da radimo sa njom i da joj pomažemo, da i mladi ljudi poput nje dobiju priliku i šansu za neki lepši život, da se osete kao deo kolektiva i da se osećaju srećno. Nama je srce puno, isto kao i njoj“, rekle su Žanine koleginice Željka Ilić i Radmila Pristajko.

Direktor Plus Cash&Carry-ja u Kuli, Slavko Tomić, istakao je da već godinama sarađuju sa Udruženjem za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama ,,Plava ptica“ iz Kule. Ovo je pilot program i želja im je da pokažu da su i ta deca vredna, da mogu i da su ravnopravni članovi ovog društva. Ideja im je da se program nastavi, ali i da se širi na druge firme:

,,Već godinama sarađujemo sa ,,Plavom pticom“, još dok su imali proizvodnju toalet papira i papirne galanterije. Sakupljamo i čepove za njih, tako da je ovo bio jedan pilot program, da se pokaže da ta deca mogu, da su vredna i da su ravnopravni članovi ovog društva. Ideja je da se ovaj program nastavi, što je do ,,Plave ptice“, odnosno do toga koga će oni dalje usmeravati kod nas, a mislim da će se širiti i na druge firme. Žana se odlično snašla, radi 4 sata nedeljno, a nadalje ćemo videti, prema njenim mogućnostima, kada želi i može da dolazi, ali važno je da je tu i da je dobra“.

Za Žanu podrška počinje kod kuće. Njena majka Radmila verovala je da njeno dete može više – i bila je u pravu. Prepoznavši njen potencijal, ohrabrila ju je da izađe van okvira ustanove koju pohađa. Gospođi Olji Rodić predložila je da je primi, što je ona i uradila, na čemu joj je beskrajno zahvalna. Žana danas ponosno ide na posao, a Rada ističe da joj je najveća nagrada upravo taj osećaj – da je njeno dete prihvaćeno, korisno i srećno:

,,Na ovu ideju sam došla zato što moje dete ima potencijal da ide malo i van okvira ,,Plave ptice“. Prepoznala sam to i predložila sam gospođi Olji Rodić da je primi, što je ona i uradila i vrlo sam joj zahvalna zbog toga, a Žana se odlično pokazala. Ona za sada radi dva puta nedeljno, po dva sata, mada mislim da će to biti i više puta nedeljno. Žana je jako komunikativna, skroz je socijalizovana i ispriča mi sve što se dešavalo ovde, za njene divne koleginice, ljude koji joj prilaze i pohvale je, što joj mnogo znači. Njena emotivnost se videla malopre, pošto je zaplakala, ali to su deca sa posebnim potrebama koja na svu sreću imaju tu emociju koju mi ponekad skrivamo, a oni je uvek obelodane, što je pozitivno. Kamo sreće da svi ljudi imaju tu crtu. Jako sam zadovoljna zbog ovoga. Ne želim da ističem sebe, ali ovo jeste moj rad  dug 34 godine koji je dao svoj rezultat i volela bih da drugi mladi ljudi, slični Žani, dođu do svojih radnih mesta. Žana je prva devojka sa posebnim potrebama koja je u opštini Kula dobila radno angažovanje i zaista sam zahvalna Kompaniji ,,Rodić MB“, posebno Olji Rodić, jer i njoj i meni to mnogo znači. Kao majka sam prezadovoljna i mislim da sam dostigla neki vrhunac u radu sa detetom, a vreme neka pokaže sve ostalo. Želim svoj deci ovog sveta, koja imaju smetnje u razvoju, da uspeju u svojim namerama, da ih ljudi prihvate, da ih država prepozna i da shvate da to njima mnogo znači, ne zbog materijalnog, nego zbog lične i emotivne satisfakcije, da se osećaju korisno, kao i svi ostali ljudi“.

Žana je angažovana u ,,Plavoj ptici“, u ,,Stazama“, recituje, peva, pleše… sve uz podršku majke i Udruženja ,,Plava ptica“. Za kraj, Rada je poslala važnu poruku – i deca sa poteškoćama u razvoju imaju ogroman potencijal, a da bi ga pokazali moraju da dobiju šansu da se osećaju jednakima, jer oni u stvari i jesu jednaki:

,,Moj primer treba da bude pozitivan primer svim roditeljima, u celoj Srbiji. Puno sam pisala o tome, izdala sam i knjigu. Žana je angažovana svugde – u ,,Plavoj ptici“, u Udruženju književnih i likovnih stvaralaca ,,Staze“, gde sam učlanjena i gde je ona takođe član. Recituje, učestvuje na priredbama, Slobodan Nogavica iz Kulturnog centra nas je sjajno prihvatio, pa će Žana imati i svoj nastup. Mislim da je to veliki pomak koji treba da bude pozitivan primer svim roditeljima, a pre svega ljudima koji nemaju posebne potrebe, da shvate da i ovakva deca i mladi ljudi imaju ogrman potencijal, ali im morate dati priliku da taj potencijal pokažu. Ako nemaju šansu, kako onda da ga pokažu? Žana pleše, peva, a uz podršku mene i ,,Plave ptice“ dostigla je svoj vrhunac. Uvek može bolje, ali smo za sada zadovoljni. Kada je u pitanju Daunov sindrom, koji Žana ima, često ima jako veliki potencijal koji može ostati neiskorišćen. Moja poruka roditeljima je da rade sa decom i da im  daju šansu da se osećaju jednakima. Oni u stvari jesu jednaki“.

Žanin osmeh, odgovornost i želja da uči pokazuju da je za ravnopravnost često potrebna samo jedna stvar – prilika, a kada se ona pruži rezultati su mnogo veći od radnih sati i donose samopouzdanje, pripadnost i sreću. Žanina priča nije samo lični uspeh, već poruka društvu da potencijal ne sme ostati neprepoznat, jer jednakost počinje onda kada svima damo šansu da pokažu ko su. Prepuna emocija i zahvalnosti, Žana nam je na kraju razgovora rekla da svaki put kada ode sa posla jedva čeka da se ponovo vrati i da je njena želja da ovde ostane do kraja života. Mi joj to od srca želimo!