У свету у коме се прилике не деле увек равноправно, Жана Жарић, девојка са Дауновим синдромом из Куле, добила је своју – и показала колико јој она значи. Жана је од пре два месеца запослена у Супермаркету Plus Cash&Carry у Кули. На посао долази два пута недељно. Лепи цене, слаже робу и показује да може, уме и жели да буде део колектива. Уз подршку колегиница, послодавца, удружења ,,Плава птица“ и своје мајке, Жана је постала прва особа са потешкоћама у развоју која је добила радно ангажовање у општини Кула.

,,Овде ми је стварно супер и јако сам срећна, чим одем једва чекам да опет дођем. Запослена сам већ два месеца и ово је мој први посао. Мој посао је лепљење цена, ношење робе, слагање непрехрамбене робе, гурање колица, успут причам и дружим се са својим колегиницама Радом и Жељком које ми много помажу, јако су добре и фине и много им се захваљујем на свему“, рекла нам је Жана, не могавши да сакрије сузе и велику захвалност према менаџерки објекта Добрили Денић, која је прихватила и усмерила, а потом и доделила шефовима, њеним колегиницама Жељки и Радмили које су је дивно прихватиле и са великим стрпљењем раде са њом.

,,Жана је једна дивна и вредна девојка, лепо је сарађивати са њом. За ово кратко време је много напредовала и научила. Ту је већ два месеца, долази два пута недељно и помаже нам у свему што она може да одради. Једва чекамо да дође, као што и она једва чека. Тачно знамо којим данима долази, чекамо је и спремамо посао за њу, оно што тог дана треба да ради у складу са својим могућностима, и она то врло лепо и одговорно ради, прецизно и тачно. Надамо се да ће што дуже остати овде, јер нам је стварно задовољство да радимо са њом и да јој помажемо, да и млади људи попут ње добију прилику и шансу за неки лепши живот, да се осете као део колектива и да се осећају срећно. Нама је срце пуно, исто као и њој“, рекле су Жанине колегинице Жељка Илић и Радмила Пристајко.

Директор Plus Cash&Carry-ja у Кули, Славко Томић, истакао је да већ годинама сарађују са Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама ,,Плава птица“ из Куле. Ово је пилот програм и жеља им је да покажу да су и та деца вредна, да могу и да су равноправни чланови овог друштва. Идеја им је да се програм настави, али и да се шири на друге фирме:

,,Већ годинама сарађујемо са ,,Плавом птицом“, још док су имали производњу тоалет папира и папирне галантерије. Сакупљамо и чепове за њих, тако да је ово био један пилот програм, да се покаже да та деца могу, да су вредна и да су равноправни чланови овог друштва. Идеја је да се овај програм настави, што је до ,,Плаве птице“, односно до тога кога ће они даље усмеравати код нас, а мислим да ће се ширити и на друге фирме. Жана се одлично снашла, ради 4 сата недељно, а надаље ћемо видети, према њеним могућностима, када жели и може да долази, али важно је да је ту и да је добра“.

За Жану подршка почиње код куће. Њена мајка Радмила веровала је да њено дете може више – и била је у праву. Препознавши њен потенцијал, охрабрила ју је да изађе ван оквира установе коју похађа. Госпођи Ољи Родић предложила је да је прими, што је она и урадила, на чему јој је бескрајно захвална. Жана данас поносно иде на посао, а Рада истиче да јој је највећа награда управо тај осећај – да је њено дете прихваћено, корисно и срећно:

,,На ову идеју сам дошла зато што моје дете има потенцијал да иде мало и ван оквира ,,Плаве птице“. Препознала сам то и предложила сам госпођи Ољи Родић да је прими, што је она и урадила и врло сам јој захвална због тога, а Жана се одлично показала. Она за сада ради два пута недељно, по два сата, мада мислим да ће то бити и више пута недељно. Жана је јако комуникативна, скроз је социјализована и исприча ми све што се дешавало овде, за њене дивне колегинице, људе који јој прилазе и похвале је, што јој много значи. Њена емотивност се видела малопре, пошто је заплакала, али то су деца са посебним потребама која на сву срећу имају ту емоцију коју ми понекад скривамо, а они је увек обелодане, што је позитивно. Камо среће да сви људи имају ту црту. Јако сам задовољна због овога. Не желим да истичем себе, али ово јесте мој рад  дуг 34 године који је дао свој резултат и волела бих да други млади људи, слични Жани, дођу до својих радних места. Жана је прва девојка са посебним потребама која је у општини Кула добила радно ангажовање и заиста сам захвална Компанији ,,Родић МБ“, посебно Ољи Родић, јер и њој и мени то много значи. Као мајка сам презадовољна и мислим да сам достигла неки врхунац у раду са дететом, а време нека покаже све остало. Желим свој деци овог света, која имају сметње у развоју, да успеју у својим намерама, да их људи прихвате, да их држава препозна и да схвате да то њима много значи, не због материјалног, него због личне и емотивне сатисфакције, да се осећају корисно, као и сви остали људи“.

Жана је ангажована у ,,Плавој птици“, у ,,Стазама“, рецитује, пева, плеше… све уз подршку мајке и Удружења ,,Плава птица“. За крај, Рада је послала важну поруку – и деца са потешкоћама у развоју имају огроман потенцијал, а да би га показали морају да добију шансу да се осећају једнакима, јер они у ствари и јесу једнаки:

,,Мој пример треба да буде позитиван пример свим родитељима, у целој Србији. Пуно сам писала о томе, издала сам и књигу. Жана је ангажована свугде – у ,,Плавој птици“, у Удружењу књижевних и ликовних стваралаца ,,Стазе“, где сам учлањена и где је она такође члан. Рецитује, учествује на приредбама, Слободан Ногавица из Културног центра нас је сјајно прихватио, па ће Жана имати и свој наступ. Мислим да је то велики помак који треба да буде позитиван пример свим родитељима, а пре свега људима који немају посебне потребе, да схвате да и оваква деца и млади људи имају огрман потенцијал, али им морате дати прилику да тај потенцијал покажу. Ако немају шансу, како онда да га покажу? Жана плеше, пева, а уз подршку мене и ,,Плаве птице“ достигла је свој врхунац. Увек може боље, али смо за сада задовољни. Када је у питању Даунов синдром, који Жана има, често има јако велики потенцијал који може остати неискоришћен. Моја порука родитељима је да раде са децом и да им  дају шансу да се осећају једнакима. Они у ствари јесу једнаки“.

Жанин осмех, одговорност и жеља да учи показују да је за равноправност често потребна само једна ствар – прилика, а када се она пружи резултати су много већи од радних сати и доносе самопоуздање, припадност и срећу. Жанина прича није само лични успех, већ порука друштву да потенцијал не сме остати непрепознат, јер једнакост почиње онда када свима дамо шансу да покажу ко су. Препуна емоција и захвалности, Жана нам је на крају разговора рекла да сваки пут када оде са посла једва чека да се поново врати и да је њена жеља да овде остане до краја живота. Ми јој то од срца желимо!