Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја одржано је пето предавање у оквиру „Хришћанских разговора“.  Тема је била  „Крштење Христово и кушање у пустињи!“, а разматрано је Јеванђеље Светог апостола и јеванђелисте Матеја, глава 3. стих 13-17 и глава 4. 1-11 и Свето јеванђеље из дела Светог Јована Златоустог. Разговор су водили презвитер Драгољуб Мајсторовић, архијерејски намесник кулски, протонамесник Бошко Р. Маринков, парох кулски и ђакон Бранислав Живковић. Предавање је одржано у клубу Културног центра у Кули.

Протонамесник Маринков рекао је да они који се крсте се у Христа обукоше,  те да та суштина често пада у други план због  велике пажње која се  придаје видљивим и материјалним стварима:

„Најпре се поставља питање: шта је Свето Крштење данас за нас и шта смо ми њиме добили? Ја сам петнаест година у свештеничком чину и било је на хиљаде крштења те могу на основу тог искуства да закључим да се велика пажња данас придаје ономе што је видљиво. Дакле, народним или породичним обичајима и, свакако, испуњавање неких модела организације крштења. Са друге стране, сви заборављамо ту суштину и чак, што је најстрашније, ми свештеници покушавајући да објаснимо кумовима и родитељима шта се у тренутку крштења дешава, не допиремо толико до њих, да ли због своје неспособности или незаинтересованости или журбе да се стигне у ресторан у договорено време. Ми током самог обреда крштења, између осталог, кажемо да они који се у Христа крстише, у Христа се и обукоше. Као што и Свети Јован Златоусти пише, небеса се отварају и Свети Дух силази на свакога, а ми када би смо то могли да видимо вероватно би смо сви попадали у несвест који присуствујемо“.

Презвитер Мајсторовић истакао је да је река увек важила као извор живота, а када је Христово крштење у питању река Јордан је бивала освећена Господовим присуством и уласком у исту:

„Свети оци кажу да не мора све да се буквално тумачи што је написано у Светом Писму. Зашто баш Јордан и какво значење имају река и воде? Замислите живот пре две хиљаде година па не морамо чак ни да идемо толико далеко. Ево, да замислимо живот седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Свакоме је његова река која је била у близини била извор живота. Касније, када је Господ својим присуством осветио и уласком у Јордан, то је одговор на прво питање: зашто баш Јордан ? Ви знате да на Богојављење река Јордан мења ток и да не тече од извора ка ушћу већ се то за тренутак промени и тече од ушћа ка извору. Управо је то доказ Господовог боравка, јер тамо где он борави више ништа није природно већ оно његовим деловањем постаје натприродно. Када је реч о Светом Јовану Крститељу, сам Исус Христос говори за њега да је он „највећи од жене рођен“.

Ђакон Бранислав Живковић рекао је да се у данашње време на крштење деце све чешће гледа као на чин који може да се пролонгира када дете постане одрастао човек. Са друге стране, Живковић напомиње да је став цркве јасан и да дете апсолутно треба да буде крштено јер, гледајући на примеру чина погреба, некрштени људи не могу да буду сахрањени по православном обичају:

„Ми живимо у данашњем времену када неко каже „што мора дете да ми се крсти када је мало, када оно стекне своју слободу и када буде размишљао, нека то ради када одрасте“. Опет, са друге стране, из пастирских разлога и потребе, постоји пут и потреба цркве да помогне људима, а један прости пример је тај да, уколико дете или човек нису крштени, не могу бити ни сахрањени по православним обичајима“.