У Ликовној галерији Културног центра у Кули отворена је изложба фотографија ,,Смрзнути цвет“ аутора Жељка Воринског. Да је ова изложба другачија од свега до сада виђеног потврђује и изведба перформанса са Надом Милошевић, буто уметницом, перформерком и учитељицом јоге која је претходила отварању.

По речима аутора, већина фотографија настала је 31. децембра прошле године, када су ухватили магловиту атмосферу на Потоку у Црвенки. Дуго је размишљао о томе како би волео да има неки перформанс, а захваљујући Нади су га направили и презентовали у оквиру изложбе, а у плану су нови перформанси, изложбе и фотографије, будући да имају изузетну сарадњу:

,,Идеја је настала пре око две године, толико смо јурили маглу, магла нам је била битна. Фотографије су настале 31. децембра 2024. године на Потоку у Црвенки, од 14 до 16 часова, док су се сви спремали за дочек нове године. За нас је то био најлепши новогодишњи поклон. По броју изложби ово ми није прва, али јесте прва јер је другачија. Још 1993. године, када сам имао изложбу у Нишу, размишљао сам како би било лепо да имам неки перформанс. Захваљујући Нади, сада смо га и направили. Имамо зимске, али и пролећне и летње фотографије, заправо су то четири приче које чине једну. Ми знамо шта смо поручили, а шта ће ко видети остављамо њима… Надамо се да ћемо ову изложбу одржати и изван граница наше земље, али о том – потом. Биће нових изложби и перформанса, имамо доста идеја шта бисмо снимили, самим тим настају и фотографије, али то не иде тако брзо. Ово је једна изузетна сарадња, где радимо и не причамо, а на крају добијамо резултат. Причамо пре и после завршетка снимања или фотографисања“.

Нада је истакла да је задовољна простором и реакцијом људи у Ликовној галерији, нагласивши да су желели да покажу људима да перформанс није ништа чудно и страно и да су они, самим доласком на изложбу или неки други уметнички догађај, већ учесници истог:

,,Пре 4 године Жељко и ја срели смо се на изложби Зорице Медић. Ја сам изводила перформанс, а Жељко је снимао. Када сам видела снимак видела сам да је одлично разумео суштину плеса којим се ја бавим, али и самог перформанса. Одлично је то забележио, што сте имали прилике и да видите. На крају није ставио никакву музику, већ је одлучио да то буде атмосфера где се ја крећем, а посетиоци изложбе пролазе поред и учествују на тај начин. Било је уживо, али смо добили снимак. Тада сам га питала да ли је заинтересован за неку врсту сарадње, кад повремено имам неке идеје да то и реализујемо. Од тада смо урадили два видео рада које смо слали на такмичења, односно на фестивал перформанса, мултимедије. Када радите са Жељком фотографије увек настану, не знам ко је био са њим у контакту а да није добио фотографију. Видео рад је нешто ново за њега, а мени све заједно одговара јер одговара сензибилитету плеса којим се бавим. Допао ми се простор у Ликовној галерији у Кули, као и реакција људи. Дошло је до мале техничке грешке, будући да смо желели да имамо више светла на крају самог извођења, да можемо да видимо, иако сам ја имала поглед, али Жељко је био фокусиран на снимање. Желела сам да искористим моменат, да се приближим људима, да виде да перформанс није ништа чудно и страно, да могу и сами да учествују, а не знам да ли су свесни јер су били учесници, Жељко је снимао све. Чим дођете на неку изложбу или учествујете у неком уметничком догађају то није пасивно, ви сте већ учесник“.