Српска православна црква и верници славе Светог великомученика и победоносца Георгија. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.

Ђурђевдан се празновао још у претхришћанском периоду, јер се овај дан одувек везивао за почетак новог годишњег циклуса, буђење и обнову природе, за љубав, радост и нове годишње планове.

Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин. Ђурђевдан је и хајдучки састанак. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона. Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Верује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.

Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа.