На депонији у Црвенки избио је пожар. Овај инцидент десио се и прошле године, када је правовременом реакцијом надлежних служби стављен под контролу. И сада, као и тада, екипе су на терену и поред пожара боре се и са јаким ветром који знатно отежава услове за санацију. Запослени у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ константно су ангажовани на пословима гашења, а са својом механизацијом и људством у помоћ је притекло и Добровољно ватрогасно друштво „Крушчић“.

Директор Јавног комуналног предузећа „Водовод“, Миљан Драшковић, рекао је да постоје две теорије како је дошло до ове немиле ситуације: прва је хемијски процес разградње органског отпада, док је друга могућност људски фактор, односно подметање пожара. Драшковић се захвалио и пријатељима из Крушчића на ангажовању и изразио је наду у будућу реализацију пројекта Регионалног центра за управљање отпадом у Ранчеву код Сомбора, чиме би се овакви ексцеси свели на минимум:

„На жалост, поново смо на истој локацији као и прошле године. До пожара на депонији долази због два фактора. Први фактор је људски, то јест да неко подметне пожар, што не мора увек бити случај. Други фактор јесте хемијске природе, тачније приликом хемијског процеса разградње, пре свега органског отпада, стварају се разне врсте гасова, пре свега метан који је врло запаљив гас и било каква варница може да произведе пожар великих размера. Сада тренутно не можемо знати шта се десило, али наше предузеће је овде, као и сваки пут, да са свим својим могућностима и средствима покуша да санира овај пожар. На послу санирања пожара ангажоване  су наше и  машине наших коопераната, као и људство и механизација Добровољног ватрогасног друштва Крушчић које нам увек изађе у сусрет кад су у питању овакве непредвиђене околности. Колико сам успео да видим, доста тога је већ урађено и цистерна је угасила већи део пожара. Очекујемо и надамо се јачој киши те, ако би она пала, верујем да до ујутру више не би било ни дима ни пожара. Када је реч о потенцијалним решењима за санацију депоније, постоје два решења које се предлажу. Прво, то је комплетна санација депоније што је наравно јако велики трошак. Такође,  постоји и друго решење, а то је уградња тзв. „биотрнова“. Kонкретно говорећи, то су цеви које се уграђују директно од врха до дна депоније. То у теоријском смислу делује можда сувише просто, а у ствари је веома сложен грађавински поступак, пошто те цеви имају одређене отворе кроз које излазе метална испарења. Пример овакве праксе можемо да видимо у Ужицу. И то решење такође захтева веома велика средства те би морале да буду укључене и више инстанце власти. Оно што је за нас битно напоменути јесте и то да постоји идеја и пројекат да изградње регионалнее депоније, која би требала да буде у Сомбору, на Ранчеву и на коју би био одлаган отпад из читавог Западнобачког округа. Колико сам упућен, у Кули би била стационирана транзитна станица, одакле би се смеће депоновало директно на Ранчево, чиме би био решен један веома велики проблем у домену комуналне делатности.“