Premijerom predstave ,,Besni Teofilo“ u izvođenju domaćina, glumaca Dramske sekcije  ,,Velimir Sandić Veljko“ Doma kulture Sivac, završena je 78. Opštinska smotra dramskog stvaralaštva u Sivcu. Tekst i režiju ove komedije, po motivima istoimene pripovetke Branislava Nušića, potpisuje Miloš Milošević Šika. Sjajnim glumcima Dušanu Esapoviću, Teodori Rašković, Biljani Milojičić, Dejanu Vlaškaliću, Radivoju Jakšiću, Miloradu Stijepoviću, Lari Damjanović, Nebojši Šiljku i Radislavu Zoriću publika se nebrojeno puta nasmejala i aplauzom im je odala priznanje za trud i posvećenost, što je glumcima amaterima i najznačajnije. Nagrada za najboljeg glumca, ,,Priznanje Jovan Paul“, ove večeri pripala je Dušanu Esapoviću za ulogu Teofila Dunića.

I pored brojnih nedaća i odustajanja glumaca, Šika je istakao da je prezadovoljan izvedbom predstave i da ovakav aplauz odavno nije doživeo. Kako je prethodne godine bilo 160 godina od Nušićevog rođenja poželeo je da radi nešto po njegovom tekstu i tako se setio ove kratke pripovetke, razradio je i smestio u jednu palanku naše Srbije:

,,Pored svih nedaća koje su nas pratile tokom spremanja ove predstave, gde smo imali četiri odustajanja glumaca iz, naravno, opravdanih razloga, izgurali smo i završili ovu predstavu. Tašta je pre deset dana morala da prihvati ulogu, tako da sam, s obzirom na sve, prezadovoljan, a publika je to pozdravila aplauzom kakav davno nisam doživeo, posebno od strane sivačke publike koju veoma cenim. Pošto je ove godine 160 godina od rođenja Nušića, setio sam da sam davno objavio knjigu ,,Besni Teofil“, to je jedna mala pripovetka, veoma malo poznata, našao sam je u nekoj Nušićevoj knjizi pripovedaka koja je izašla između Prvog i Drugog svetskog rata. Kupila me je na prvi pogled, malo sam je razradio i smestio u jednu palanku naše Srbije. Može to biti bilo gde, možda čak i ovde u Vojvodini. Hteo sam da te obične ljude, koji nisu veliki, koji nisu narodni poslanici  sl. smestim u tu priču. Hteo sam da zadržim Nušićevu nit, ali da opet napišem autorsku komediju i nadam se da sam uspeo u tome. Zbog ove sredine, gde ima više naroda i nacija, dogradio sam i ubacio Crnogorca i Mađara. Ove godine slavi se 80 godina od prvih doseljenika iz Crne Gore, zato je policijski pisar Crnogorac, a šef je Mađar. Čak imamo i konobara koji je malo moj Moravac. Hteo sam da pokažem lepotu svih naših ljudi, pa bilo koje da su nacije, oni su svi naši“.

Glumica Teodora Rašković igrala je Nataliju, suprugu Teofila Dunjića. Iako je želela kraću, na kraju je dobila kompleksnu ulogu i, kako kaže, nada se da je u svemu našla meru i da će to još da se nadogradi:

,,Proba je sinoć trajala do pola jedan, a premijera je nadmašila sva naša očekivanja. Predstavu smo dugo pripremali, tri – četiri uloge su skroz različite u odnosu na početak i tu je dolazilo do izmena. Ja inače patim za kraćom ulogom i taman sam mislila super, biću Desa vračarica, sve sam sebi posložila u glavi i onda je iskrsla uloga Natalije Dunić, čemu se nisam nadala, ali mislim da sam se snašla. Moja uloga je dosta kompleksna. Trebalo je naći prelaz između odsečne, zle i opasne  do pokorne i ponizne žene, a da se u tome ne pretera. Nadam se da sam u svemu našla meru i da će to još da se nadogradi“.