Премијером представе ,,Бесни Теофило“ у извођењу домаћина, глумаца Драмске секције  ,,Велимир Сандић Вељко“ Дома културе Сивац, завршена је 78. Општинска смотра драмског стваралаштва у Сивцу. Текст и режију ове комедије, по мотивима истоимене приповетке Бранислава Нушића, потписује Милош Милошевић Шика. Сјајним глумцима Душану Есаповићу, Теодори Рашковић, Биљани Милојичић, Дејану Влашкалићу, Радивоју Јакшићу, Милораду Стијеповићу, Лари Дамјановић, Небојши Шиљку и Радиславу Зорићу публика се небројено пута насмејала и аплаузом им је одала признање за труд и посвећеност, што је глумцима аматерима и најзначајније. Награда за најбољег глумца, ,,Признање Јован Паул“, ове вечери припала је Душану Есаповићу за улогу Теофила Дунића.

И поред бројних недаћа и одустајања глумаца, Шика је истакао да је презадовољан изведбом представе и да овакав аплауз одавно није доживео. Како је претходне године било 160 година од Нушићевог рођења пожелео је да ради нешто по његовом тексту и тако се сетио ове кратке приповетке, разрадио је и сместио у једну паланку наше Србије:

,,Поред свих недаћа које су нас пратиле током спремања ове представе, где смо имали четири одустајања глумаца из, наравно, оправданих разлога, изгурали смо и завршили ову представу. Ташта је пре десет дана морала да прихвати улогу, тако да сам, с обзиром на све, презадовољан, а публика је то поздравила аплаузом какав давно нисам доживео, посебно од стране сивачке публике коју веома ценим. Пошто је ове године 160 година од рођења Нушића, сетио сам да сам давно објавио књигу ,,Бесни Теофил“, то је једна мала приповетка, веома мало позната, нашао сам је у некој Нушићевој књизи приповедака која је изашла између Првог и Другог светског рата. Купила ме је на први поглед, мало сам је разрадио и сместио у једну паланку наше Србије. Може то бити било где, можда чак и овде у Војводини. Хтео сам да те обичне људе, који нису велики, који нису народни посланици  сл. сместим у ту причу. Хтео сам да задржим Нушићеву нит, али да опет напишем ауторску комедију и надам се да сам успео у томе. Због ове средине, где има више народа и нација, доградио сам и убацио Црногорца и Мађара. Ове године слави се 80 година од првих досељеника из Црне Горе, зато је полицијски писар Црногорац, а шеф је Мађар. Чак имамо и конобара који је мало мој Моравац. Хтео сам да покажем лепоту свих наших људи, па било које да су нације, они су сви наши“.

Глумица Теодора Рашковић играла је Наталију, супругу Теофила Дуњића. Иако је желела краћу, на крају је добила комплексну улогу и, како каже, нада се да је у свему нашла меру и да ће то још да се надогради:

,,Проба је синоћ трајала до пола један, а премијера је надмашила сва наша очекивања. Представу смо дуго припремали, три – четири улоге су скроз различите у односу на почетак и ту је долазило до измена. Ја иначе патим за краћом улогом и таман сам мислила супер, бићу Деса врачарица, све сам себи посложила у глави и онда је искрсла улога Наталије Дунић, чему се нисам надала, али мислим да сам се снашла. Моја улога је доста комплексна. Требало је наћи прелаз између одсечне, зле и опасне  до покорне и понизне жене, а да се у томе не претера. Надам се да сам у свему нашла меру и да ће то још да се надогради“.