У Културном центру у Кули премијерно је изведена представа ,,Агонија Лауре Ленбах“, по мотивима драме ,,У агонији“ Мирослава Крлеже и у режији Николе Кљајића. Искусни глумци Културног центра Кула, Тамара Шалиначки, Слободан Ногавица, Драгица Јотановић, Слободанка Кнежевић, Страхиња Шћекић, Биљана Митрић и Лука Фолк, сјајно су се снашли у овом специфичном комаду – у психолошком хорору који немамо прилике тако често да гледамо. Сјајна сценографија и костими додатно су допринели утиску, па је тако публика громогласним аплаузом наградила целокупан тим који је радио на овој представи, а њена прва реприза заказана је за суботу, 29. март са почетком од 20 часова.

Младом редитељу, Николи Кљајићу, ово је прва сарадња са глумцима аматерског позоришта и заиста је срећан и задовољан крајњим резултатом.  Премијера представе била је планирана за крај фебруара, али је одложена због повреде главне глумице на проби, па је постојала бојазан како ће се снаћи након паузе, али се глумцима, како каже, све слегло и након три месеца напорног рада могу да кажу да је вредело:

,,Изузетно сам задовољан вечерашњом премијером. После толико дугог процеса рада, са дугачком паузом такође, било је напето када смо се вратили у процес, било је питање да ли ће се све заборавити или се слегло, међутим слегло им се и други део процеса је брзо текао, а премијера је показала да су иза нас три месеца напорног рада и да је вредело. Радио сам у професионалним позориштима и у Омладинском позоришту ,,Дадо“, где су исто у питању аматери, али деца. Тамо сам имао распон од 9 до 22 године и прижељкивао сам да радим са аматерима, прижељкивао сам тај процес и сада се не кајем што сам га прижељкивао, јако сам срећан што се то остварило и надам се даљој сарадњи“.

После 50 година Крлежа је поново ,,постављен“ на сцену Културног центра у Кули,  а највећи изазов био им је поставити хорор као жанр у позоришту и пронаћи баланс између сцена које су требале да буду комичне, али им је, како каже, заправо цео процес био уживање:

,,Када сам дошао на састанак у Кулу у оптицају је било 7 – 8 текстова, на састанку је био цео ауторски тим и ансамбл, текстови су се полако прецртавали и остали смо на Крлежиној ,,Агонији“, па је Немања то мало адаптирао и осавременио. Било нам је значајно и што је после 50 година први пут Крлежа опет постављен овде. Све време кроз представу размишљао сам о речима Хане Арент, да се највећи злочини не дешавају из страсти него из послушности, некако ми је то била водиља ка том тексту, и раније, али само можда нисам био свестан тога. Најизазовније у припреми ове представе је можда било поставити хорор као жанр у позоришту, јер то није оно што можемо често да видимо, у Србији чак можда и нисмо виђали до сада, и објаснити глумцима како се то игра, која је то разлика између трагедије и драме, па онда шта је елемент хорора у тој трагедији или драми и тај неки осећај да постоји нешто што је веће од њих, на шта не могу да утичу, и како им то диктира живот, а да Тамара буде свесна да јој друштво и околина диктирају животни пут. Можда је то било најкомплексније објаснити, али било је и других захтевних и мање захтевних сцена, оних које је требало да буду комичне, па је требало наћи баланс, али ништа заправо није било захтевно, све је било уживање“.

,,Када опишем представу, не знам да ли ће људи баш хтети да дођу да је погледају, али инсцениран психолошки хорор који нам можда не нуди баш утешне одговоре, али нам можда ипак нуди неку наду, односно освешћава неке проблеме које Лаура има у свом окружењу, па можда ипак може да подстакне на неко размишљање и дубљу емпатију, али дефинтивно утешне одговоре у овом друштву не нуди“, закључио је Кљајић.

Представа крајем месеца почиње свој фестивалски живот, а од септембра их очекују гостовања у Београду, Чачку, Сремској Митровици, што ће благовремено најавити.