Бадњи дан је данас свим хришћанима који славе по грегоријанском календару.

Божић је хришћански празник који слави рођење Исуса Христа. Овај празник има значајну симболику и препознаје се како у католичкој, тако и у православној традицији, мада се датуми прославе разликују због коришћења различитих календара. Западни хришћани, који користе грегоријански календар, Божић славе 25. децембра, док православне цркве које се држе јулијанског календара то чине 7. јануара.

У католичким домовима на трпезама је риба и посна храна. На Бадњи дан се уређује кућа за Божић, кити се божићно дрво и пеку се колачи. На столу се налазе ораси, лешници, бадем, смоква, јабука и посуда са разноврсним житарицама у коју се ставља божићна свећа.

Божић је незамислив без божићне јелке. Уобичајено се јелка кити црвеним и златним стакленим куглама. На јелку се обавезно стављају и свећице које су по хришћанској вери Исусови симболи светла. Испод јелке се стављају поклони који се размењују сутрадан.

На Бадњи дан спрема се Божићњак, традиционални колач, који представља Витлејем у малом. На Бадње вече деца обилазе куће у суседству, познато као ,,коринђање“, рецитују пред вратима божићне песмице и за то од домаћина добијају слаткише.

Јаслама, у којима је симболично представљена сцена рођења са Богомладенцем, Маријом и Јосифом, клањају се на Божић верници у католичким црквама и другим црквама западног обреда.

Католичка црква у поноћ, између Бадњег дана и Божића, служи свету мису која се зове ,,Поноћка“. Током ове мисе певају се божићне песме и верује се да тад ,,из мрака долази божије светло“. Након ове мисе, верници једни другима честитају Божић и враћају се кућама.

На први дан Божића, обично се остаје код куће, а други дан се иде у посету рођацима и комшијама.