На простору испред Ловачког дома у Црвенки одржана је једанаеста по реду „Раштанијада“, традиционално такмичење у кувању раштана. Организатор такмичења је Удружење Црногораца Црвенка, уз подршку Туристичке организације општине Кула. Учествовало је десетак екипа, а осим домаћина из Црвенке били су присутне и екипе из Београда, Врбаса, Бачког Доброг Поља и многих других места. Поред такмичарских узорака, ван конкуренције је био раштан који је куван за све присутне посетиоце.

Милован Ђуричковић из Удружења Црногораца Црвенка рекао је да је кување раштана карактеристично за просторе Црне Горе, Херцеговине и Далмације, те да су колонисти са собом донели и обичај припреме раштана, а тај обичај се до дана данашњег одржава и у Црвенки, пре свега у виду „Раштанијаде“:

„Ово је једанаеста „Раштанијада“ по реду а ове године пријављено је осам екипа. Поред такмичарских узорака који се оцењују, ми кувамо у једном великом казану раштан за све посетиоце, који се дели након завршетка такмичарског програма. Све се своди на дружење, сваке године имамо велики број гостију а, када је реч о раштану, то је традиционално црногорско, херцеговачко и далматинско јело које се највише гаји управо у тим пределима. Када су наши преци дошли у Војводину, донели су раштан са собом и нема ниједне црногорске куће и баште у којој нема раштана. У питању је биљка која због својих специфичних особина може да преживи целу зиму и одлично подноси те услове тако да је он и као салата, поготово током периода године када нема ништа друго, итекако захвалан јер се може кувати током целе године“.

Један од судија на овогодишњој „Раштанијади“ био је Радомир Војводић из Кикинде који је овом приликом истакао да добар раштан карактерише што мање зачина, те да изворна припрема подразумева, осим раштана, и кромпир и суво месо:

„Раштан је наше старо традиционално црногорско јело које се спрема од давнина. Ја сам још као дете код бабе на селу јео раштан и увек сам волео да га једем, а нама као народу је раштан у генима. Морам да признам да нема бољег раштана од оног са Цетиња, а главна његова карактеристика јесте та да нема додавања зачина и паприке, већ искључиво иду раштан, кртола и суво месо, као што традиција и налаже“.