Manifestacija „Miholjski susreti sela“ održana je u Ruskom Krsturu. Ovogodišnjim izdanjem manifestacije ujedno je obeleženo i  190 godina rada Udruženja zanatlija i preduzetnika iz Ruskog Krstura. Program je počeo izložbom i radionicama starih zanata, gde su posetioci imali priliku da vide veštine i proizvode zanatlija iz prošlosti. U okviru kulturno umetničkog dela programa nastupili su ansambl Doma kulture iz Ruskog Krstura, kao i Tamburaški orkestar ,,Julijan Ramač – Čamo“. Takođe, nastupio je i  Kasius orkestar iz Ruskog Krstura koji je muzičkim nastupom obogatio atmosferu.Osim programa za decu, priređena je i izložba ženskog stvaralaštva, gde su udruženja žena iz opštine Kula i okoline predstavile svoje radove. Pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo za brigu o selu, a organizatori su Turistička organizacija opštine Kula, Mesna zajednica Ruski Krstur i Udruženje zanatlija i preduzetnika iz Ruskog Krstura.

Sekretar Mesne zajednice Ruski Krstur, Mihajlo Pašo, rekao je da su „Miholjski susreti sela“  veoma važno i veliko dešavanje u njihovom mestu, te da je 190 godina jedna velika tradicija i govori o zavidnoj istoriji zanatstva u Ruskom Krsturu:

„Ovo je veoma veliko i važno dešavanje u Ruskom Krsturu. Ipak, 190 godina jednog zanatskog udruženja nije mala stvar i to je zaista velika tradicija i veliki jubilej. To je jedno od najstarijih udruženja u Srbiji i danas je njima posvećen ovaj dan. Pored toga, imamo i „Miholjske susrete sela“ gde su predstavljeni naša tradicija, kultura i običaji. Mi čuvamo tradiciju naših predaka i načine na koji su oni radili pa tako mi čuvamo i održavamo njihove mašine, iako one nisu više u funkciji. One su, naprosto, uspomena na njih i njihovu marljivost, rad, trud i odricanje“.

Član Udruženja zanatlija i preduzetnika iz Ruskog Krstura, Slavko Varga, bavi se zidanjem kaljevih peći. Govoreći o samom poslu, kaže da ga mnogo manje ima nego pre dvadesetak godina, ali da je, i pored toga, njegova želja da nekome prenese znanje i da neko nastavi da se bavi time:

„Moj zanat je zidanje kaljevih peći, kako bi ona radila svoj posao i grejala tokom zime. Radim 34 godine i mogu da kažem da je pre bilo posla toliko da se nije moglo stići a danas je malo opalo interesovanje zbog uvođenja gasa pa nema toliko posla kao nekad. Kada su u pitanju mlađi naraštaji, njihovo interesovanje za moj zanat gotovo da ne postoji. Ja sam znanje nasledio od starog majstora, a veliko je pitanje hoću li nekome ja preneti znanje. Ipak, radim dok mogu i nadam se da će se pojaviti neko od mlađih da to znanje nasledi i da od svog rada živi pošteno“.

Najstariji zanatlija u Ruskom Krsturu, Mihajlo Nađ, ima 87 godina i bavio se kolarskim zanatom. Iako je njegov zanat poklekao pred tehnološkim trendovima, Nađ ističe da su kolari bili među najtraženijim zanimanjima, te da je to bio težak i odgovoran, ali zahtevan posao:

„Nas je u porodici bilo troje dece i bili smo siromašni. Otac je brata dao za kovača, a posle tri godine mene je pitao na koji zanat hoću da idem. Imao sam trinaest godina kada sam izabrao da budem kolar. Tada smo sa kovačima pravili zajedno kola pa je taj zanat bio itekako potreban jer zemljoradnik nije mogao bez toga. Tada nije bilo mašina i sve se ručno radilo, tako da je bilo teško i danas je to nezamislivo. Pričao sam unucima o mom zanatu i oni nisu mogli da veruju koliko je tu bilo potrebno napora i strpljenja. Danas imam 87 godina i mogu da kažem da nisam pogrešio kada sam odabrao zanat, jer je u pitanju jedan težak i naporan, ali pošten posao od koga sam mogao lepo da živim i obezbedim svoju porodicu“.