Манифестација „Михољски сусрети села“ одржана је у Руском Крстуру. Овогодишњим издањем манифестације уједно је обележено и  190 година рада Удружења занатлија и предузетника из Руског Крстура. Програм је почео изложбом и радионицама старих заната, где су посетиоци имали прилику да виде вештине и производе занатлија из прошлости. У оквиру културно уметничког дела програма наступили су ансамбл Дома културе из Руског Крстура, као и Тамбурашки оркестар ,,Јулијан Рамач – Чамо“. Такође, наступио је и  Касиус оркестар из Руског Крстура који је музичким наступом обогатио атмосферу.Осим програма за децу, приређена је и изложба женског стваралаштва, где су удружења жена из општине Кула и околине представиле своје радове. Покровитељ манифестације је Министарство за бригу о селу, а организатори су Туристичка организација општине Кула, Месна заједница Руски Крстур и Удружење занатлија и предузетника из Руског Крстура.

Секретар Месне заједнице Руски Крстур, Михајло Пашо, рекао је да су „Михољски сусрети села“  веома важно и велико дешавање у њиховом месту, те да је 190 година једна велика традиција и говори о завидној историји занатства у Руском Крстуру:

„Ово је веома велико и важно дешавање у Руском Крстуру. Ипак, 190 година једног занатског удружења није мала ствар и то је заиста велика традиција и велики јубилеј. То је једно од најстаријих удружења у Србији и данас је њима посвећен овај дан. Поред тога, имамо и „Михољске сусрете села“ где су представљени наша традиција, култура и обичаји. Ми чувамо традицију наших предака и начине на који су они радили па тако ми чувамо и одржавамо њихове машине, иако оне нису више у функцији. Оне су, напросто, успомена на њих и њихову марљивост, рад, труд и одрицање“.

Члан Удружења занатлија и предузетника из Руског Крстура, Славко Варга, бави се зидањем каљевих пећи. Говорећи о самом послу, каже да га много мање има него пре двадесетак година, али да је, и поред тога, његова жеља да некоме пренесе знање и да неко настави да се бави тиме:

„Moj занат је зидање каљевих пећи, како би она радила свој посао и грејала током зиме. Радим 34 године и могу да кажем да је пре било посла толико да се није могло стићи а данас је мало опало интересовање због увођења гаса па нема толико посла као некад. Када су у питању млађи нараштаји, њихово интересовање за мој занат готово да не постоји. Ја сам знање наследио од старог мајстора, а велико је питање хоћу ли некоме ја пренети знање. Ипак, радим док могу и надам се да ће се појавити неко од млађих да то знање наследи и да од свог рада живи поштено“.

Најстарији занатлија у Руском Крстуру, Михајло Нађ, има 87 година и бавио се коларским занатом. Иако је његов занат поклекао пред технолошким трендовима, Нађ истиче да су колари били међу најтраженијим занимањима, те да је то био тежак и одговоран, али захтеван посао:

„Нас је у породици било троје деце и били смо сиромашни. Отац је брата дао за ковача, а после три године мене је питао на који занат хоћу да идем. Имао сам тринаест година када сам изабрао да будем колар. Тада смо са ковачима правили заједно кола па је тај занат био итекако потребан јер земљорадник није могао без тога. Тада није било машина и све се ручно радило, тако да је било тешко и данас је то незамисливо. Причао сам унуцима о мом занату и они нису могли да верују колико је ту било потребно напора и стрпљења. Данас имам 87 година и могу да кажем да нисам погрешио када сам одабрао занат, јер је у питању један тежак и напоран, али поштен посао од кога сам могао лепо да живим и обезбедим своју породицу“.