U okviru 65. Festivala amaterskih pozorišta Srbije pesnik, prozni pisac, književni, pozorišni i likovni kritičar David Kecman Dako predstavio je knjigu pesama koja nosi naziv ,,Leluj“. Ovo je njegova 29. knjiga, a izašla je kada je zagazio u 77. godinu života. Ona na svojim stranicama sadrži njegove najkraće pesme, mahom o ljubavi, a njen naziv odgovara stanju duše u kome se pesnik nalazi. Po njegovim rečima, bez obzira na to  koliko je do sada knjiga objavio, ocenjivao i o njima pisao, ovu knjigu dočekao je sa posebnim osećanjem:

,,Svaka knjiga je jedna nemerljiva radost, bez obzira na to koliko sam ih do sada objavio i koliko sam ih, a to je nemerljivo više, ocenjivao, procenjivao i o njima pisao jer sam i književni kritičar i esejista, ali ovu knjigu dočekao sam sa posebnim osećanjem. Ona je izašla u vreme kada sam ušao u 77. godinu života. Za mnoge će ova knjiga biti knjiga neobičnog naziva, a za mene je to naslov koji odgovara onom stanju u kome se sada nalazim, držeći ovu knjigu u svojoj ruci – leluj je stanje duše – i u svetu jave, i u svetu uspomena, ali u sadašnjem trenu kojeg valja prebroditi na putu onog konačnog. ,,Leluj“ na svojim stranicama sadrži moje najkraće pesme, mahom su o ljubavi i u knjizi je moguće naći one osnovne niti od kojih je tkanje, a drugačijim rečima rečeno koncept poezije Davida Kecmana. Mnoge moje mene, počevši od ranih pesama – iz studentskih dana, iz doba zrenja, iz doba ulaska u svet bez iluzija, to je taj stvarni svet koji nastaje u vreme ratova, poremećaja ljudskih vrednosti, jednostavno kada se čovek suoči sa istinom da više nema spasenja u rečima, jer da ljudi slušaju mudrost ratova ne bi bilo, ne bi bilo ni mržnje i ljudskog sunovrata u svim pravcima“.

Ova godina Kecmanu je bila vrlo značajna budući da je dobio pet internacionalnih nagrada za šest meseci, ali i ponudu da objavi knjigu triptiha o savremenoj srpskoj poeziji. Kako kaže, osim profesionalnih planova koji su uvek tu, njegov najveći plan je da se i dalje raduje svakom jutru u kome je živ:

,,Ove godine dobio sam pet internacionalnih nagrada za šest meseci i od jednog od tih koji su me nagradili stigla je ponuda da mi objave knjigu triptiha o savremenoj srpskoj poeziji, što sam prihvatio. Njihov jedini uslov je da knjiga ne bude duža od 320 strana. Ja svakodnevno pišem. Urednik sam časopisa u Subotici, a živim u Somboru. Moji planovi su stari planovi, a moj najveći plan je da preživim sadašnji tren, da se kao i mnogo puta unazad obradujem svakom jutru u kome sam živ i u kome mogu da vidim onoga koga volim i do koga mi je stalo“.