У оквиру 65. Фестивала аматерских позоришта Србије песник, прозни писац, књижевни, позоришни и ликовни критичар Давид Кецман Дако представио је књигу песама која носи назив ,,Лелуј“. Ово је његова 29. књига, а изашла је када је загазио у 77. годину живота. Она на својим страницама садржи његове најкраће песме, махом о љубави, а њен назив одговара стању душе у коме се песник налази. По његовим речима, без обзира на то  колико је до сада књига објавио, оцењивао и о њима писао, ову књигу дочекао је са посебним осећањем:

,,Свака књига је једна немерљива радост, без обзира на то колико сам их до сада објавио и колико сам их, а то је немерљиво више, оцењивао, процењивао и о њима писао јер сам и књижевни критичар и есејиста, али ову књигу дочекао сам са посебним осећањем. Она је изашла у време када сам ушао у 77. годину живота. За многе ће ова књига бити књига необичног назива, а за мене је то наслов који одговара оном стању у коме се сада налазим, држећи ову књигу у својој руци – лелуј је стање душе – и у свету јаве, и у свету успомена, али у садашњем трену којег ваља пребродити на путу оног коначног. ,,Лелуј“ на својим страницама садржи моје најкраће песме, махом су о љубави и у књизи је могуће наћи оне основне нити од којих је ткање, а другачијим речима речено концепт поезије Давида Кецмана. Многе моје мене, почевши од раних песама – из студентских дана, из доба зрења, из доба уласка у свет без илузија, то је тај стварни свет који настаје у време ратова, поремећаја људских вредности, једноставно када се човек суочи са истином да више нема спасења у речима, јер да људи слушају мудрост ратова не би било, не би било ни мржње и људског суноврата у свим правцима“.

Ова година Кецману је била врло значајна будући да је добио пет интернационалних награда за шест месеци, али и понуду да објави књигу триптиха о савременој српској поезији. Како каже, осим професионалних планова који су увек ту, његов највећи план је да се и даље радује сваком јутру у коме је жив:

,,Ове године добио сам пет интернационалних награда за шест месеци и од једног од тих који су ме наградили стигла је понуда да ми објаве књигу триптиха о савременој српској поезији, што сам прихватио. Њихов једини услов је да књига не буде дужа од 320 страна. Ја свакодневно пишем. Уредник сам часописа у Суботици, а живим у Сомбору. Моји планови су стари планови, а мој највећи план је да преживим садашњи трен, да се као и много пута уназад обрадујем сваком јутру у коме сам жив и у коме могу да видим онога кога волим и до кога ми је стало“.