Полагањем венаца и паљењем свећа представници Српске ратарске читаонице, Удружења књижевних и ликовних стваралаца ,,Стазе“, СУБНОР општине Кула, Културно уметничког друштва ,,Иван Сењук“ и локалне самоуправе одали су почаст стрељаним Куљанима у априлу 1941. од стране мађарских окупаторских власти.

Помен стрељанима одржали су презвитер Драгољуб Мајсторовић, архијерејски намесник кулски, протонамесник Бошко Маринков и ђакон Бранислав Живковић. Презвитер Драгољуб Мајсторовић, архијерејски намесник кулски, истакао је да је веома важно чувати сећање на наше невино пострадале суграђане, не због некакве освете и гнева, већ из разлога што нас наша вера учи да је људски грешити и божански праштати:

„Културу сећања на све наше невино пострадале жртве и за наше невино пострадале суграђане који су положили своје животе и који су невино стрељани на самом почетку рата је изузетно потребно и неопходно чувати и неговати, не због некакве освете или гнева већ, као што нас и Господ Христос учи да седам пута седамдесет опраштамо грехе, тако и ми треба да опростимо, али свакако не смемо и не треба да их заборавимо зато што су они људи који су невино пострадали можда само због тога што су били Срби који су се изјашњавали као православни хришћани. Наша православна хришћанска вера нас учи да је људски грешити, а божански праштати, тако да треба да опростимо и никако да заборавимо и да се увек молитвено сабирамо како би их се првенствено сетили у светим молитвама а онда и, наравно, да упалимо свеће и положимо цвеће онако како наша традиција налаже. Један овакав нечасни и  зверски чин би се можда и наставио да није било часних Мађара и Немаца који су стали на страну својих недужних комшија. Споменик је остао и остаће, као и сећање – како на стрељане припаднике српског народа, тако и на припаднике мађарске и немачке народности који су стали у одбрану својих комшија. Мир, слога и толеранција. Данас и заувек“.