Udruženje vinogradara i voćara ,,Stari podrumi“ iz Crvenke organizovalo je tradicionalnu, svečanu Skupštinu udruženja. Skupštinu je otvorio predsednik Udruženja ,,Stari podrumi“, Vojislav Jokić, a potom se okupljenima obratio i predsednik Udruženja, Mirko Marić, koji je gostima poželeo dobrodošlicu i prijatno druženje. Osim članova voćarskih i vinogradarskih udruženja iz Vojvodine, svečanoj Skupštini prisustvovali su i zamenik predsednika Opštine Kula, Karolj Valka, i direktor Turističke organizacije Opštine Kula, Vladimir Stanković.

Osim druženja i razmene iskustava, gosti su mogli da čuju nekoliko predavanja, pa je tako predstavnik firme BSF govorio o novim trendovima u zaštiti voća i vinograda, predstavnik firme Timac Agro o savremenim načinima đubrenja voća i vinograda, a prisutni su imali prilike da čuju nešto više i o zaštiti lešnika i višanja.

Po rečima predsednika Skupštine, Vojislava Jokića, ova okupljanja su izuzetno važna, jer podstiču saradnju i razmenu iskustava:

,,Ovakva okupljanja organizujemo jednom godišnje. Imali smo drage goste iz osam udruženja i teme su danas bile zaštita voća i vinograda, kao i zaštita višanja i zasada lešnika. Ova okupljanja izuzetno su važna, da se družimo, sarađujemo i razmenjujemo iskustva“.

Član Udruženja, Rade Pupavac, istakao je da mladima koji žele da se oprobaju u ovom poslu savetuje da odu i vide kako to izgleda u zemljama sa bogatijom tradicijom od naše, kao i da bi, kako bi priča bila uspešna, trebalo da imaju podršku udruženja, podsticaje i veliki entuzijazam:

,,Ova okupljanja su značajna, kao prvo da se prebrojimo. Nažalost, generalno smo starija udruženja, a godine neumitno rade svoje, tako da se obradujete kada vidite da su ljudi tu, živi i zdravi. Prethodna godina bila je teška za vinogradare i želeli bismo brzo da je zaboravimo, pa na ovim okupljanjima razmenjujemo iskustva, tako da ovo sigurno znači. Mladima koji žele da se bave ovim poslom bih preporučio da možda odu i vide kako to izgleda napolju, u zemaljama poput Italije, Francuske, koje imaju bogatiju tradiciju od nas. Iz tog aspekta sve izgleda mnogo atraktivnije. Da bi priča bila uspešna jedan čovek ne može sam. Mora da ima podršku udruženja, podsticaje, a zapravo je najbitnije da postoji zainteresovana grupa ljudi koja radi na cilju. To nije priča samo vinograda, vina i podruma, to je priča hotela, smeštaja i turizma i onda to ima smisla. Na tome treba raditi, što pojedinac ne može“.

Branko Šoštarić iz Kljajićeva,  iz Udruženja vinogradara i voćara ,,Visovi“, kaže da podržava ovakav vid druženja i ističe da, zbog klimatskih promena, treba razmišljati o drugim sortama voća i loze koje moraju da se adaptiraju na nove uslove:

,,Mirko Marić i ja smo dugogodišnji prijatelji i ovde sam od snivanja, kao i on na našim manifestacijama. Druženja su dobra da se razmene iskustva među ljudima, uz druženje i priču, tako da podržavam ovakav vid druženja i drago mi je što su ,,Stari podrumi“ okupili ovoliki broj ljudi i ovoliko udruženja iz naše regije – od Banata do nas. Prethodne godine bilo je dosta teško održati  lozu. Imali smo dosta podbačaja u proizvodnji, preko 50%. Ove godine imamo drugu vrstu problema – kasno proleće, nema jeseni i zime, nema prelaza, ulazimo iz  neke mirne klime u toplu, već je sve procvetalo. Za ljude koji imaju velike zasade ovo nije hobi, već prelazi u ozbiljan posao. Fakulteti treba da razmišljaju o drugim sortama voća i loze, koji moraju da se adaptiraju na nove uslove“.

Dugogodišnji vinogradar i pripadnik Banatskog vinskog reda ,,Sveti Teodor“ iz Orlovata, Rade Ostojin, ističe da je ovo jedan od najlepših hobija i da bi mladi baš na okupljanjima ovog tipa trebalo da se zainteresuju za isti:

,,Vinogradarska društva su tako i počela, da bi se razmenjivala saradnja. U Crvenki Mirko organizuje savetovanje o zaštiti i prihrani vinove loze, na drugim mestima su profesori koji se bave uzgojem vinove loze ili koji imaju dobre savete za proizvodnju vina. U Vojvodini već četvrt veka postoje vinogradarska društva, svi se znamo, posećujemo jedni drugima i imamo velikog iskustva i znanja. Ukoliko ne dođu neke mlađe generacije da nas odmene, ne znam gde će otići ovo znanje. Ovo je jedan od najlepših hobija. Niko od nas nije profesionalac, svi imamo svoja zanimanja, danas smo i penzioneri većinom. Mi sada režemo vinograd, od Svetog Trifuna, na otvorenom smo, trebalo bi da se mladi zainteresuju na ovakvim okupljanjima. I naše supruge su išle u vinograde, pa mislim da  bi kao hobi bilo interesantno i momcima i devojkama“.