Српска православна црква и православни верници данас обележавају Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на почетку хришћанства.

Према предању, први који су примили хришћанску веру и прве поуке нове вере помињу се као оглашени, док је у српској цркви и народу дан крштења првих хришћана познат каоЗимски Крстовдан.

Празник се везује за светковање Богојављења, празника Крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару Српске православне цркве није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.

У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење. Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи ,,пада“.