Srpska pravoslavna crkva slavi Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju.Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme priređivane su i razne stočarske svečanosti.Veruje se i, kada je na ovaj praznik vedro, da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.