Српска православна црква слави Рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина. На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дева Марија и спада у један од највећих заветних празника.У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању.На Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и венчања, јер, према предању, она младенцима, вереним, и венчаним на овај дан дарује посебну благослов.Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време приређиване су и разне сточарске свечаности.Верује се и, када је на овај празник ведро, да ће сунчано бити и током јесени, али и зиме.Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника и непокретан је, што значи да има фиксно место у црквеном календару и означен је црвеним словом.Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.