У просторијама Омладинског дома у Кули одржана је промоција романа „У раљама смрти“, аутора Уроша Микулића. О овом роману, осим аутора, говорили су и књижевни критичар Давид Кецман и песник Тоде Николетић. Када је о аутору реч, Урош Микулић рођен је 2007. године у Бачкој Тополи. Члан је Српског културног центра „Вук Стефановић Kараџић“ из Бачке Тополе. Био је полазник радионице „Сарадници Сунца“ Љубивоја Ршумовића, а 2021. године био је златни рецитатор Војводине. Према речима многих песничких величина у нашој земљи, Микулић представља блиставу будућност нашег песништва. Говорећи о инспирацији, Микулић истиче да потрага за истом представља нимало једноставан задатак и за много искусније песнике од њега. Ипак, он каже да инспирацију, пре свега, проналази у људима и околини:

„Ја сам током једне промоције добио питање из публике везано за инспирацију. У почетку сам био затечен тим питањем, јер тада нисам био поткован да одговарам на таква питања и ја сам у свом стилу одговорио да инспирацију проналазим у лепим женама. Међутим, шта ме је снашло после тога? Касније сам данима и месецима разговарао са искуснијим људима, са писцима и заправо њих сам питао где они проналазе инспирацију. Оно што нисам веровао јесте то да много писаца који су искуснији од мене заиста не знају где у њима лежи инспирација, али, ето, размишљајући о томе схватио сам да моја инспирација заправо лежи у људима, околини и то често волим да кажем мојим гледаоцима, да су они моје клице које ја окрећем према Сунцу које ја негујем и, на крају, чекам плод“.

Публику су сачињавали љубитељи писане речи из Куле, Липара и околине, а једна специфичност ове књижевне вечери јесте присуство ликова из романа на истој. Књижевни критичар Давид Кецман рекао је да се много тога доброг може рећи о делу „У раљама смрти“, али да је чињеница да оно остаје у памћењу захваљујући својој посебности и самосвојности:

„Много је тога што се може рећи о овом делу као засебном и то је у ствари дело које остаје у сећању захваљујући управо својој самосвојности. Веома је важно за сваког писца, а посебно за прозног писца, да нађе јединствен догађај и  да у том догађају буде драма, то јест оно што привлачи пажњу читалаца, али важан је и начин како се дело остварује и како је написано. Наслов овог романа је ризичан, постоје, као што знамо, „У раљама живота“, али аутор је намерно употребио супротан наслов „У раљама смрти“. Човек упада у утробу земље, на дно бунара и за седам дана дешава му се лудило од живота. Сећање на бивши живот, кајање, преслишавање, магновење и привиди. Све се то склопило на стотинак страница и млади аутор, пред којим је лепа будућност, је успео у томе“.

Бираним речима, како о овом роману тако и о његовом аутору, присутнима се обратио и један од наших најпознатијих песника и стваралаца за најмлађе, Тоде Николетић. Говорећи о роману, Николетић је истакао да је роман „У раљама смрти“ нека врста бриге о онима који данас расту, а који се налазе у тим раљама и клацкалици коју аутор метафорично исказује кроз роман:

„Ради се о једном момку који је, пре свега, свој пут до овога што је он данас утабао кроз рецитаторство и фолклор, кроз глуму. Дакле, он је читаво своје детињство уложио да би, на крају, доживео тај врхунац да, после књиге поезије „Под погрешним небом“, изда и роман „У раљама смрти“, који је ламент, пре свега, једном ружном догађају, али он нам је послужио као једна врста опомене и, слободно могу да кажем, бриге о онима који данас расту, а који се у тим раљама налазе увек“.