Под утицајем идеја о културном и просветном уздизању народа које су заступали Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Бранко Радичевић и Јован Јовановић Змај  1892. године у Кули Јован Ђ. Ћосић основао је Српску ратарску читаоницу. књига. Уз мање прекиде у раду пуних 130 година до данашњих дана успела је да сачува своју важну улогу у очувању српског идентитета и суштинског националног симбола – писане речи. У част свих оних који су свој траг оставили у неоговању културне баштине јуче је у Културном центру Кула обележено 130 година постојања Српске ратарске читаонице.

Након уводне речи председнице Српске ратарске читаонице у Кули, Мирјане Пејановић, почео је свечани програм који су припремили чланови и пријатељи и симпатизери читаонице- Филип Пронек и Иван Лешчешен испред КУД-а “Иван Сењук“, Гавра Веселиновић испред удружења “Стазе“, гајдаш Максим Мудринић испред Дома културе Сивац, Угљеша Слијепчевић и Јелена Матовић Фаћол. Поред рецитовања поезије и музичких наступа, у оквиру програма наступао  је девојчаки хор КУД “Дурмитор“ “Виле“, црквена појачка група при храму Св. Марка у Кули и фолклорни ансамбл и оркестар Дома културе Сивац.

Поред представника локалне самоуправе, свештенства и гостију јучерашњој свечаности присуствовао је и Милан Мицић, генерални секретар Матице српске који је у уводној речи навео да Српска ратарска читаоница може бити огледало историје Срба на овом подручју, управо оних који су снажно деловали и упркос свим политичким и националним превирањима сачували своје национално биће у тешким временима. „Српска ратарска читаоница у Кули је била место окупљања, сабирања српског народа, људи који су овде неговали и просвету, културу, који су неговали и историјско сећање и свој језик и једноставно припадност српском роду. Такође је Српска ратарска читаоница имала је и привредну функцију, односно, да у том привредном смислу и у домену ратарске производње просвећује своје чланове,“ закључио је Мицић.

Председник општине Кула, Дамјан Миљанић истакао је значај и  захвалио се садашњим члановима на очувању културне баштине.  „Ово је практично најстарија организација на нашим просторима и на територији општине Кула. Настала је првобитно као организација која је имала улогу да сачува српски национални интерес и биће у том периоду, а касније у овим годинама она чува традицију.“- наводи Миљанић.

На завршници програма Мирјане Пејановић је поручила да је Српска ратарска читаоница у строгом центру Куле, у порти православне цркве отворена сваке недеље и искористила је прилику да позове све љубитеље писане речи на дружење.