У центру Куле је отворен спомен парк посвећен погинулим ратницима са простора општине Кула у ратовима деведесетих година. Након служења помена православног, римокатоличког и гркокатоличког свештенства, уследило је полагање венаца чланова породица погинулих, многобројних удружења и чланова савета националних мањина, после чега је одата пошта минутом тишине. Председник општине Кула, Дамјан Миљанић, изразио је задовољство свиме урађеним, како на одавању захвалности палим борцима, тако и сарадњом са удружењима ратних војних инвалида са простора наше општине:

„Десетак година се размишљало и водиле су се дискусије како би овај простор требао да изгледа и од 2019. године се ушло у пројектовање овога, а данас је и отварање. Потресан је моменат за све који су били присутни, а камоли за родитеље који су још међу живима. Када су у питању овакви догађаји, има и ствари које нису део протокола, а можда чак ни део овога момента. Оно што је суштина јесте да ће се цео комплекс у следећим фазама уређивати и да ће бити подсетник свим људима на херојска дела наших суграђана. Подсетио бих да је општина Кула финансирала део радова и на споменику који је прошле године отворен у Липару, а такође и помажемо рад свих удружења ратних војних инвалида и удружења жандара, којима помажемо у уређењу просторија. То су све и удружења и обележја која чувају једну ратничку и херојску традицију и подсећају да су за ову државу хероји били спремни да дају живот“.

Чекање је део живота чији је најлепши део крај. Тридесет година чекања је било потребно да би дошло право време за подизање једног оваквог знамења и једног оваквог Спомен парка. Председник Удружења ратних војних инвалида општине Кула, Горан Новковић, истакао је да је коначно дошао моменат да са поносом спомињемо наше херојске битке и оне који су те битке водили:

„Идеју коју је спроводило наше удружење у читавом свом времену постојања, дакле од 1998. године, је била да се изгради један споменик за све. Да ли је у питању недостатак политичке воље или нешто друго, у сваком случају ово није изграђено тада када је требало да буде. Многи родитељи ово нису дочекали, али су тежили да то буде једна иста целина и један исти циљ. Појавиле су се неке промене, дошли су прави људи на права места, дошло је и до појаве политичке воље за изградњу овог споменика, чија изградња јесте плод сарадње, пре свега са председником општине Кула, Дамјаном Миљанићем. Било је ту разноразних идеја, било је свега, али углавном све је реализовано. Захвалност дугујемо и покојном Карољу Пиокеру, који је преминуо али је урадио велики посао. О изгледу и натписима смо заједно доносили одлуке и увек се неке ствари могу у ходу исправити, али је веома важно да имамо један овакав монумент. Ми ћемо једног дана да одемо са животне породице, али неко ће ово наследити и неко ће наставити ову причу, коју ови људи заслужују. Захвалио бих се људима који су нам помогли у целој овој причи, да се захвалим на доласку гостима из министарства и мој закључак је да смо успешно ставили тачку на ову причу.“

У име Владе Републике Србије венац је положио Миодраг Капор, пуковник у пензији и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекао је да држава води рачуна, како о преживелим борцима и њиховим породицама, тако и о породицама оних који су свој живот оставили на бојном пољу:

„Ја сам дошао да покажем и докажем да је држава Србија заиста променила свој однос према борцима, а поготово према онима који су дали своје животе за слободу. Тридесет година се ћутало, гурало под тепих и није се смело причати о томе, а сада то није случај. Донели смо Закон о војним меморијалима, као и Закон о борцима, а на нама је да сад њих спроводимо на најбољи могући начин. Ово што смо данас овде имали је један одличан пример како грађани, породице погинулих, борачка удружења, локална самоуправа и држава могу заједничким снагама и заједничком енергијом да створе нешто на начин како то треба да изгледа. Ово је велелепан парк, ово је одличан споменик и веома је битно да грађани општине Кула имају прилику да на једном месту виде који су то људи који су дали своје животе за њихову слободу“.

Емоције окупљених људи биле су довољан показатељ потребе за једним оваквим знамењем. У обраћању мајке једног од палих бораца осетила се туга за погинулим сином, али су и предочене одређене сугестије како би споменик изгледао још боље. Представници локалне самоуправе усагласили су се са овим речима и обећали су да ће уследити и друга фаза уређења, како самог знамења, тако и Спомен парка у целини. Када је реч о херојским делима наших суграђана, њихова жртва никада неће бити узалудна и заборављена и управо њихови угашени животи јесу бакља слободе која осветљава пут у временима која долазе.