
Вечерас књижевно вече „Човек је тајна“ у Народној библиотеци Кула
4. новембар 2021.
Милинко Џувер испред Хуманитарног удружења „1000 за 1000“ и Михајло Пашо испред МЗ Руски Крстур добитници годишње награде општине Кула
4. новембар 2021.У петак 5.11. од 18 часова у свечаној сали СО Кула у оквиру Фестивала науке, др Биљана Басарин, ванредни професор Универзитета у Новом Саду и водећи истраживач међународног пројекта „ExtremeClimTwin“ (GA 952384) одржаће научнопопуларно предавање „Климатске промене – изазов за будућност“. О актуелности ове теме говори и податак да се тренутно у Глазгову (Уједињено Краљевство) одржава Конференција Уједињених нација о климатским променама , COP26, велики самит o спречавању и смањењу негативних последица глобалних климатских промена уз присуство преко 30.000 учесника из преко 190 држава света.
Годишњи извештај Међународни панел за климатске промене – IPCC (The Intergovernmental Panel on Climate Change) из 2021. године истиче да ће климатске промене израженије испољити негативне утицаје на региону Западног Балкана. Очекује се да ће топлија клима – више температуре – резултирати већом учесталости топлотних таласа, мањом количином летњих падавина и истовремено већим интензитетом падавина у овом делу југоисточне Европе. Све веће врућине у комбинацији са мањом количином падавина током летњих месеци доводе до повећаног ризика од суше, бројне здравствене ризике и повећаном потражњом за електричном енергијом током лета.
Балканско полуострво је погођено посебно јаким топлотним таласом током лета 2007. године. Државе Србија, Бугарска и Грчка су највише биле погођене топлотним таласом. Према подацима Проучавање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања су да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повец́аног ризика од поплава. Неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година управо је проузроковано екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области у Србији. Стога је Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду (ПМФ) у потпуности препознао ову потребу и са изванредним предлогом пројекта успешно конкурисао (оцењен са максималних 15 поена као најбољи предлог пројекта из Србије) на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Horizont 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Резултат је пројекат под називом Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making (EXtremeClimTwin), који Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области детекције и описа екстремних хидро-климатских догађаја
Поред ПМФ-а на пројекту учествују и истраживачи из Climate Risk Analysis (CRA) из Немачке, Loughborough универзитета из Уједињеног Краљевства и Центра за међународна климатска истраживања (CICERO) из Норвешке.
Дођите да чујете какве су потеницијалне последице, решења и како свако од нас може да допринесе овој борби за спас наше планете.