Juče se navršilo tačno 50 godina od događaja koji je obeležio tadašnji jugoslovenski fudbal, od čuvenih kvalifikacija za ulazak u Prvu ligu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije u kojima je Crvenka izborila status prvoligaša, pa se, s razlogom, pominjala kao kuriozitet svetskih razmera. Naime, uz rukometaše Crvenke, već starosedeoce u najjačoj jugoslovenskoj ligi, uz rame su im stali fudbaleri, tako da je tadašnje selo Crvenka velikim slovima zapisano na sportskoj mapi Jugoslavije. Tog 12. jula 1970. godine fudbaleri Crvenke su u prvom susretu kvalifikacija, pred svojim navijačima ugostili Slogu iz Kraljeva. Toga nedeljnog popodneva sve je stalo. Sjatila se sva Crvenka na stadion,  kafane radile do početka utakmice i posle, kolona automobila parkirani od ulaza u Crvenku iz pravca Novog Sada  pa sve do izlaza ka Somboru, poljoprivrednici zaustavili žetvene radove…I staro i mlado se uputilo da budu svedoci jednog čuda koje će napraviti njihovi fudbaleri. Stadion Crvenke, koji po nekim merilima u normalnim okolnostima prima pet hiljada gledalaca, uoči susreta sa Kraljevčanima, bio je duplo puniji. Sedelo se na atletskoj stazi, obližnjim drvećima i gde god se ukazala prilika da se stane. Dva gola Slobodana Bobana Jovanića i jedan Jovice Bešlina doneli su kapitalnu prednost od 3:0 fudbalerima Crvenke pred revanš u Kraljevu. U revanšu bezbolan poraz i ostvarenje najlepšeg sna – plasman u Prvu saveznu ligu, i odmeravanje snaga sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Dinamom iz Zagreba, Hajdukom iz Splita i drugim prvoligašima. Zato će 12. jul 1970. godine ostati zlatnim slovima upisan u istoriji Fudbalskog kluba „Crvenka“, ali i u analima fudbalskog sporta na ovim prostorima, kao svedočanstvo o jednom vremenu kada je i fudbalski „David“ mogao da se nosi sa „Golijatima“.

Trener Crvenke, Aleksandar  Petrović – „ Pikavac“bio je iskusan stručnjak i veliki fudbalski znalac. Velike i nesporne zasluge za istorijski trijumf Crvenke moraju se prepisati popularnom „Aci Pikavcu“, ali pre svega onima koji su na terenu ostvarili njegove zamisli. A to su bili: Svilar, Milovanović, Jovović, Bačić, Jovanić, Šanta, Čabarkapa, Ostojić, Bešlin, Basta i Pušibrk.

Pet decenija nakon istorijskog trijumfa Crvenka se suočavala sa finansijsko materijalnim i kadrovskim problemima i tumarala od Druge lige do Pokrajinske, Zonske, Međuopštinske ali nikad nije posrnula i ugasila se. Iznedrila je sijaset brojnih vrhunskih fudbalera, stručnjaka i učinila da svi oni koji su prodefilovali kroz ovaj nekadašnji fudbalski gigant postanu pre svega dobri i časni ljudi. A to i jeste najvrednija misija sporta.