Захваљујући кредитним линијама Фонда за развој пољопривреде АП Војводине, у Турији је прошле године на десет хектара подигнут трешњик, у Иригу два воћњака, на истој површини, засађене су саднице крушака и јабука… велико подно складиште подигнуто је у Крајишнику, системи за заливање изграђени су у земљорадничким задругама у Дебељачи и Товаришеву, каже директор Фонда за развој пољопривреде Александар Богдановић за Дневник.

Ове године у Фонду ће бити 10% више новца него лане, око 600 милиона динара, а свих 11 кредитних линија Фонд ће објавити у другој половини фебруара. Лани је подељено 300 кредита, иако је било дупло више заинтересованих.

Посебно охрабрује то што су пољоприведници уредне платише, односно што се више од 93% њих држи рокова отплате.

Богдановић каже да међу пољопривредницима више не влада интересовање за куповину трактора, већ да се и ове године, као што је то био случај и лане, очекује велика навала за кредите ради унапређења сточарства. Лане је 90 сточара добило кредите вредне 250 милиона динара.

– Највећа јагма у 2018. владала је за кредите ради това јунади, узгоја свиња и куповину оваца, што раније било тако. Али подносиоци захтева 2018. нису били велики сточари, већ су кредити тражени ради обнове или почетка бавље­ња сточарством – каже Богдановић, наводећи да је за ту кредитну линију било опредељено вишеструко више новца у поређењу с ранијим периодима када је за тов било намењено свега 30 до 40 милиона динара.

Пољопривредници ће моћи да конкуришу за кредите ради куповине механизације, приплодних грла, подизања стакленика, пластеника, система за наводњавање, противградну заштиту, куповину кошница, пчелињих ројева и друштава.

Од прошле године уведена кредитна линија за подизање вишегодишњих засада постојаће и ове године.

Камате, по чему је Фонд препознатљив, и даље ће бити 1% за заливне системе, а 1,5% за остале кредитне линије, мада Богдановић каже да је Фонд тражио од Покрајинског секретаријата за пољопривреду да камата за сва кредитна задужења буде 1%.

У зависности од кредита, грејс период је од пола године до три године. Најдужи рок у враћању кредита имају воћари. Они крећу с првом ратом тек после три године. Рок отплате за све кредите је углавном пет година.

Захваљујући кредитној линији уведеној прошле године ради подизања вишегодишњих засада, Богдановић истиче да се у Покрајини све више развија воћарство у односу на друге гране пољопривреде, и да у томе, бар је тако за сада, воде Сремци.

– Сремци више не траже кредите за противградну заштиту, ограђивање воћњака, заливне системе, већ за куповину бокс-палета, ради удруживања за изградњу хладњача, прикључну механизацију. Више су едуковани и прате какве подстицаје даје држава, конкуришу и добијају субвенције – истиче Богдановић за Дневник.

Извор: еКапија