Директор Развојне агенције Војводине Никола Жежељ, у разговору за “Кулску комуну” осврнуо се на досадашње активности агенције, и тренутним залагањем да се у Војводину доведе што више инвеститора и развије што већи број домаћих компанија. У разговору се такође и наводи успех кулске општине у привлачењу инвеститора, као и да је у индустријској зони продато шест парцела и могућем иностраном инвеститору.

У наставку можете прочитати комплетан интервју.

НИКОЛА ЖЕЖЕЉ, ДИРЕКТОР РАЗВОЈНЕ АГЕНЦИЈЕ ВОЈВОДИНЕ – ПОДРШКА РАЗВОЈУ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА И ДОМАЋОЈ ПРИВРЕДИ

Прошло је годину дана од када сте именовани на место директора Развојне агенције Војводине. Сада већ можемо говорити о реализацији планова и резултатима. Да ли сте задовољни оним што сте у овом временском периоду урадили ви лично, а и агенција на чијем сте челу?

-Идеја оснивања Развојне агенције Војводине је била да Покрајинска Влада неке своје идеје и визије развоја Покрајине спроведе у дело. Оно што је била окосница нашег рада јесте подршка развоју малих и средњих предузећа и домаћој привреди, оно што можда у неком претходном периоду није било на добар начин реализовано. Битно је рећи  да смо са 4 милиона евра финансирали отварање нових радних места у малим и средњим предузећима, пре свега, у домаћим предузећима. Од четрдесетак компанија које су добиле ова средства, њих 35 су у чистом домаћем власништву, а од тих истих 40, 37 су мала и средња предузећа.

Недавно је у Новом Саду одржан Први регионални пословни форум на којем сте представили инвестиционе потенцијале Војводине. Какви су потенцијали Покрајине, шта говоре анализе и истраживања Развојне агенције Војводине?

-Војводина је пољопривредна регија. Оно што ми покушавамо јесте да доведемо што више инвеститора и развијемо што већи број домаћих компанија, које се ослањају на прераду пољопривредних производа, на паковање, на повећање квалитета финалног производа и повећање вредности. Осим тога, својом позицијом, својом повезаношћу Војводина се као регија, као део Србије, граничи са три државе које припадају Европској унији и она је својом позицијом предодређена да буде лака за комуникацију. Аутомобилска индустрија је то препознала као предност и све више је компанија из ове области који инвестирају у Војводину. Компанија „Континентал“, која је пре пет – шест година дошла са једним, да тако кажем, радно интезивним пројектом сада је дошла са истраживачким и развојним сектором, што је из угла једне компаније највећи ниво развоја. То је компанија која тренутно запошљава 200, а план је запошљавање 500 инжињера који се баве развојем система за управљање возилима, највишим нивоом технологије. Треба поменути и Компанију „ЗФ“ која је стигла у Панчево и бави се производњом елемената за електромоторе.

Оно што се у Војводини развило само од себе и што су на срећу и компаније препознале јесте ИТ индустрија. Факултет техничких наука, као један од најјачих факултета код нас али и у региону је из својих редова, знањем и квалитетом, успео да изроди више стотина компанија које су произашле из њихових департмана. И неке друге компаније су дошле и користиле њихове потенцијале и развиле се. То су у суштини главни сектори које ми и данас презентујемо. Сировинска база и сировински сектор су недовољно искоришћени у Војводини. Не треба да будемо само извозници већ треба да производимо и извозимо финалне производе.

ВОЈВОДИНА  НАЈРАЗВИЈЕНИЈА

Где се тренутно налази Војводина када је реч о економској стабилизацији и економском развоју?

-Војводина је и даље најразвијенија регија и најразвијенији део Србије. И даље они који траже раднике са нижим примањима или покушавају да дођу где је јефтинија радна снага иду у јужније делове Србије. Војводина је инфраструктурно добро развијена и добро повезана. У плану  војвођанске и републичке Владе су повезивање Новог Сада са Зрењанином путем са четири траке, затим фрушкогорски коридор Нови Сад – Рума, за који ће ускоро, надам се, бити потписани финансирање и изградња.

Оно што је проблем у Војводини је неравномеран регионални развој. Постоје региони, као што су средњи и јужни Банат где постоје региони који су неразвијени, а проблем је што и не постоји довољно људи како би неки инвеститор, коме је неопходно више радника, дошао и развио бизнис. Стога смо у Развојној агенцији развили, што је новина, интервентне планове. Сектор за стратешка истраживања у сарадњи са стручним институцијама на нивоу Покрајине ће покушати да у таквим општинама  пронађе шта су ресурси, од људи, сировина, уопште на чега се може рачунати у тим деловима који би допринели развоју и да на основу тих ресурса развијемо идеје, пројекте и програме. Тако ћемо некоме ко жели да дође моћи да кажемо и да га позовемо да дође у одређену општину и кажемо да имамо готов пројекат  у вези са тиме шта би могао да ради, од чега да живи и зарађује.

ПРОБЛЕМ РАДНА СНАГА

Развојна агенција Војводине даје и стратешку подршку инвеститорима и тражи нове инвеститоре. То је део вашег посла. Реците нешто више о инвестицијама које су остварене  или су најављене..

-Инвеститори долазе. Ранијих година Војводина је морала доста да улаже како би се позиционирала на мапи инвеститора, како би била видљива. Тренутна ситуација је таква да средства за те намене више нису потребна. Константно имамо долазак нових инвеститора. Сада већ имамо проблем, о којем сам већ говорио пре годину дана, а то је недостатак радне снаге.

У ранијим годинама, у периодима привлачења нових инвеститора акценат је стављан на довођење радно интезивних инвеститора, јер је највећи проблем у целој држави био незапосленост. До пре две године сте имали ситуацију да сте сретали људе који су говорили – немам посао, немам шта да радим. Данас када срећете људе они говоре  – нећу да радим за ту плату. Није више незапосленост главни проблем, сада је проблем стандард, сада је проблем какву плату дајете радницима. У неком наредном периоду ће и инвеститори, и домаће компаније, и они који долазе код нас морати да буду спремни да дају веће плате запосленима уколико желе да се појаве овде. Тако да ми више немамо проблем са тиме да неко долази или жели да дође у Војводини. Тај неко ко дође или жели да дође имаће од нас повратну информацију да не може да рачуна на плату од 250 евра већ да мора да обезбеди озбиљнија примања за раднике. У суштини то је добро, јер више не долазе велике компаније које запошљавају више хиљада људи, већ компаније које запошљавају више стотина радника  или мање од тога и мислим да су те стране компаније, уз наравно домаће компаније, наш будући сегмент који ћемо развијати и са којим ћемо комуницирати.

ИНВЕСТИРАЊЕ У КУЛУ

Промоција Војводине, као идеалне инвестиционе локације је један од најважнијих сегмената. У протеклом периоду је било неколико сајмова, биће их и у наредном периоду. Какви су утисци, да ли има неких најава о доласку нових инвеститора. Чини ми се да се на једној од тих пословних изложби у Немачкој помињала и Кула. О чему је реч?

-Као што сам и рекао у делу зашто је Развојна агенција основана, акценат мора бити стављен на домаћу привреду и не само да јој се да равноправан положај са страним инвеститорима него да се оним сегментима домаће привреде који постоје,  који могу да интернационализују своју производњу, да развију и повећају извоз, да унапреде технологију, да им се помогне. Сајмови су једна од сјајних ствари за тако нешто, просто на сајмовима се људи налазе и склапају послове. Прошле године је заједничком одлуком Покрајинске Владе и градоначелника осам градова направљен споразум, чији смо ми извршилац, а то је организација најмање четири сајма годишње – неке за привреду, неке за пољопривреду, инвестиције…У овој години први сајам на који се ишло је Сајам туризма у Пекингу где су се представиле туристичке организације тих градова и Војводине. Идеја нам је била да од једног озбиљног и великог тржишта које расте, откинемо не промил, већ стоти део промила и да то већ буде озбиљна цифра за Војводину, а такође, чињеница да је успостављена директна авионска линија Пекинг – Београд нас је подстакла на учествовање на овом сајму. Други сајам на који смо повели компаније  јесте Сајам аутомеханике у Франкфурту у Немачкој. Тамо смо повели шест, искључиво домаћих компанија, које су имале могућност да са нама оду о трошку Покрајине и градова и да на тај начин промовишу своје производе и нађу своје пословне партнере. Наше компаније су оствариле деведесетак озбиљних контаката, а неке су и склопиле послове директно на Сајму, тако да сматрамо да је то био успешан Сајам за нас.

Поменули сте Кулу. Истина је да је једна немачка компанија завршила преговоре са Кулом, који још увек нису потписани, па нећу говорити о којој се компанији ради. Иако је већ све договорено нећу рећи да је посао готов, јер нам се дешавало да нешто буде договорено али на крају ипак од тога нема ништа. Битно је за грађане Куле рећи да је реч о озбиљној немачкој компанији аутоделова, која није конкурентна компанијама које су већ у Кули. Усталном контакту смо са њима. Обезбеђујемо им добављаче за њихове различите потребе.

Општина Кула је направила тим, пре пет година, који је савршено добро функционисао, који је одрадио максимално добар посао када је реч о привлачењу инвестиција. На крају имамо шест продатих парцела у индустријској зони и уколико поменута немачка фирма дође, то ће бити прва компанија коју је довео неко са стране. Наиме, ових шест парцела, односно инвеститора, који су дошли у Кулу није их довела ни Развојна агенција Војводине ни Србије, већ људи који раде у Општини Кула. На крају и овај мој одлазак у Нови Сад у Развојну агенцију на неки начин је награда не само за мој лични рад, већ за рад целог тима чији сам био део у Општини Кула.

Кула јесте поменута и Кула јесте константна тема. И ако дође ова немачка компанија, то не значи да је крај. Успешни прате успешне, а Кула је успела да се пласира у ту лигу успешних општина и локалних самоуправа и мислим да ће и убудуће инвеститори долазити овде. То отвара неки нови круг који ће утицати на повећање стандарда.

Увели сте доста новина у раду Развојне агенције. Шта имате у плану у будућности?

-Игор Мировић, председник покрајинске Владе је био иницијатор потписивања једног лепог и корисног споразума о сарадњи између Развојне агенције Војводине и Факултета техничких наука, Технолошког, Пољоривредног и Економског факултета. Идеја је да користимо знања тих факултета која су примењива у привреди, јер су то факултети чија су знања примењива и у раду Владе. Идеја је да Развојна агенција буде место сусрета и комуникација. Идеја је да обезбедимо струку и знања  која ће помоћи Влади у доношењу одлука, а све у циљу даљег развоја домаће привреде.

М. П.