Roditelji dece sa posebnim potrebama, odnosno sa razvojnim smetnjama, često imaju problem da priznaju sebi i okolini da su zamoreni.

Osećaju se loše kada treba da ostave svoje dete sa posebnim potrebama u objektu „Predah”, koji je namenjen dnevnom ili nedeljnom boravku korisnika usluga socijalne zaštite, pri kulskom udruženju „Plava ptica”.

Potrebno je puno vremena, kažu zaposleni u „Plavoj ptici” da roditelji prihvate i kažu da je potrebno da dete bude sedam dana u ovoj ustanovi, da ne brinu o njemu, odnosno da znaju da je u sigurnim rukama.

Direktor Društva MNRO „Plava ptica” Marko Košutić kaže da se s godinama situacija promenila i da roditelji sada i čekaju na svoj termin zbog ograničenog broja mesta.

Iako je usluga besplatna, roditelji se ne odlučuju lako da ostave dete s posebnim potrebama u ustanovi.

– U drugim opštinama gde ta mogućnost nije postojala, bilo je jako teško motivisati roditelje da dođu. Onda smo organizovali dane poseta da samo vide, dovedu dete i tada su govorili da kada bude bilo neke velike potrebe, onda će doći. U opštini Srbobran postoji već grupa korisnika koji koriste usluge „Predaha”, u Vrbasu manje, ali u okolnim opštinama ne mogu roditelji sami da shvate prednost usluge, koja je dok traje projekat besplatna i imaju idealne uslove da to isprobaju i iskoriste, jer ih to ne čini manje dobrim roditeljima, već odmornim – ističe Košutić.

On podseća roditelje da se zaposleni, koji rade sa decom s posebnim potrebama, umore za osam sati u toku radnog vremena, a kako očekivati da roditelji danonoćno budu posvećeni detetu i to u kontinuitetu od 10,15, 20 godina. Normalno je da su roditelji umorni, međutim, nekad najumorniji roditelji ne prepoznaju simptome, jer je svaki dan već dobro poznata rutina, zna se kad se ustaje, jede, leže, ko dolazi u kuću i dani postaju kolotečina.

Osnovana kao Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, „Plava ptica” je prvo primala samo korisnike sa teritorije kulske opštine, međutim, sada je to prošireno, jer okolne lokalne samouprave nemaju ustanove tog tipa.  Opština Vrbas nema nijednu ustanovu koja pruža usluge socijalne zaštite, Opština Oyaci ima samo dnevni boravak, kao i Apatin, dok Srbobran ima dnevni boravak i ranu intervenciju.

– Nama sve češće dolaze na smeštaj korisnici iz drugih opština, kao i na programe rehabilitacije – ističe Marko Košutić, direktor „Plave ptice” i dodaje da dolaze korisnici iz cele Vojvodine i gde postoji, a naročito gde ne postoji usluga, jer roditelji traže mesto koje im odgovara.

Iako nije predviđeno da Plava ptica pruža usluge van lokala, to ipak čini, mada, prema Košutićevim rečima, mnogo je lakše kada porodica živi u mestu u kom dobija uslugu, i ne mora da putuje 50 kilometara da bi dobila dnevni boravak. Po nekim parametrima „Plava ptica” je najveća ustanova ovog tipa u Vojvodini.

– Za stanovanje uz podršku za koje Ministarstvo daje licencu  primamo deset korisnika, drugi smo po veličini u Srbiji, jer takva usluga postoji još samo u Beogradu i Pančevu – kaže direktor Košutić i dodaje da je dnevni boravak najveći u Vojvodini, ako se ne računa škola „Dr Milan Petrović” u Novom Sadu, jer je to školska ustanova, a ne ustanova socijalne zaštite.

– Često kad se roditelj izoluje sa detetom, on misli da jedini zna kako njegovo dete jede, spava, i niko neće moći sve to da uradi bez njega. Često roditelji pitaju da li smeju da dođu na „Predah” sa decom, ali onda je ta usluga bespotrebna i nikom ne predstavlja predah – kaže Košutić.

On poručuje roditeljima da ne veruju slepo svakom ko se bavi njihovim detetom, da uvek razmisle, ali da mogu biti slobodniji kad dolaze u ustanovu koja svakodnevno radi sa sličnom decom, gde rade ljudi koji znaju da prepoznaju sve faze kroz koje ta deca prolaze.

M. Stakić

Izvor: Dnevnik