Поводом Међународног дана матерњег језика, у Кули је одржано књижевно дружење. Гост овог дружења био је песник Благоје Баковић, добитник више републичких и међународних награда. Говорећи о матерњем језику , Баковић је истакао да опстанак матерњег језика зависи од нас самих и нашег труда да га очувамо:

„Положај српског језика је у ствари питање какав је наш положај у нашим очима. Мислим да смо ми поприлично изгубили везу са нашим најплеменитијим прецима, јер као што сам рекао на дружењу, овај народ није правио Џингис кан већ свеци, од светог Симеона, светог Саве до светог цара Лазара косовског и светог Николаја Велимировића. Стиче се утисак да ми нисмо достојни потомци и да нисмо успешни у очувању нашег писма, језика, културе, духовности и вере. На другој страни, опет, има се осећај да се нешто у том самозабораву велико дешава и кад гледам како се деца и млади враћају цркви, све се надам да је Десанка Максимовић у праву кад каже: Србија је велика тајна, не зна грм шта суседни грм сања и да, из тог сна грмова, може да се деси духовни препород“.

 Међународни дан матерњег језика почео је да се званично обележава 1999. године, доношењем одлуке од стране Генералне скупштине УНЕСКА. Ово обележавање представља сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. убијени у Источном Пакистану, протестујући што њихов матерњи језик није проглашен званичним. Мноштво језика, па међу њима и српски, суочили су се са мноштвом искушења како би остали оно што јесу. Према томе, закључак је следећи: опстанак матерњег језика зависи од нашег односа према њему.