Економска, привредна  и свака друга литература нуди пријемчиве податке, како за  републику и покрајину, тако и за сваку општину понаособ. Међутим, суштина овог текста није уџбеничка и нема за циљ академско набрајање података. Оно што овај текст чини јесте његов циљ, тј. представљање презентације помоћу које се потенцијални инвеститори упознају са економским ресурсима наше општине.

Сам почетак презентације, не рачунајући стандардне податке о броју становника, везан је за информацију о просечној плати, која у нашој општини износи 306 еура. За разлику од периода када је индустрија била замајац развоја општине, данас је то пољопривреда, с обзиром на висок квалитет земље у Општини Кула, као и захваљујући чињеници да индустријски гиганти нису преживели транзицију. Број незапослених је нешто мањи од шест хиљада, и , када се упореди са суседним општинама, у равни је са општином Врбас. Према наводима из презентације, предузеће са највећим бројем запослених у општини је црвеначка „Јафа“ са 430 запослених.Индикативно је то да је малобројни број предузећа који је преживео транзицију драстично смањио број запослених, па тако Шећерана у Црвенки данас има нешто више од 200 запослених. Људи из кулске општине данас могу да нађу запослење и у предузећима у округу, као што су : оџачка Магна, сомборски Фиорано, врбашке фабрике Карнекс и Витал и многи други. Када је о образовању реч, поред постојећих образовних институција на територији општине, значајна је чињеница да општина Кула има велики број дипломаца на многим факултетима широм земље, пре свега у Новом Саду због добре повезаности. Велики број оних који су дипломирали су своје звање стекли на Факултету техничких наука у већ поменутом Новом Саду, што представља изванредну основу и почетан корак ка пословном усавршавању и стицању знања и вештина.  У области саобраћаја и транспорта, општина Кула је била позната по предузећу „Кулатранс“ које, међутим, више не ради. Ипак, када је о овој области реч, повезаност је и даље добра, с обзиром да црвеначки „Путоказ“ покрива добар део линија некадашњег „Кулатранса“ , а наша општина је заступљена и у редовима вожње предузећа „Севертранс“ из Сомбора и ЈП „Врбас“ из истоименог града.  Грана која је последњих година у експанзији и која није заобишла ни кулску општину је камионски транспорт, па тако транспортно предузеће „Залив“ из Црвенке има преко 100 камиона. Општина Кула може да се похвали добром повезаношћу , па је тако аеродром „Никола Тесла“ удаљен нешто мање од 130 километара, а граница са Мађарском је на само сат и по времена вожње. Са друге стране, граница са Хрватском је удаљена непуних 40 километара, те се стога слободно може рећи да је Кула и буквално „Срце Бачке“.

Логичан фокус ове, може се рећи, инвестиционе презентације јесте економија. Поред већ постојећих капацитета, велики посао је урађен и када је о будућности реч,  а главна асоцијација на економску будућност Куле је индустријска зона, позната под радним називом Блок 66. Укупна површина зоне износи нешто више од 85 хектара, док тренутно доступна површина износи скоро 40 хектара. Закључно са последњим подацима, парцеле у овој зони купили су : холандски „Севеплант“ ( производња садница) , италијанска компанија „Матео“ (производња обуће“) , још једна италијанска компанија – „Фиорано“ (конфекцијска производња) ,а једна парцела је власништво домаће компаније „Сигма“ из Црвенке, која се бави прозводњом постројења за хлорисање. Цена земљишта у зони је пет еура по квадратном километру и не постоји ограничење када је о висини објеката реч , као и када је реституција у питању. Када је управо о садашњим и будућим инвестицијама реч, велики део заслуга припада Канцеларији за локални економски развој, која је на себе узела задатке креирања инвестиционе презентације и преговарања са потенцијалним улагачима. Драгана Жекић из Канцеларије за локални економски развој истакла је да презентација покрива толики број података да инвеститори ретко кад имају било какву нејасноћу:

-„ Презентација нема свој стални и финални облик, јер се прилагођава сваком инвеститору појединачно. Ипак, она је на високом нивоу, јер пружа све потребне и корисне податке потенцијалним инвеститорима, те су ретки случајеви када инвеститору нешто није јасно или тражи додатне податке. Дакле, њом је све обухваћено: величина парцела, њихова опремљеност, као и подаци о постојећим предузећима у општини, просечне плате грађана, стопе пореза, удаљеност од аеродрома и саобраћајница… Највећи део заслуга за креирање ове презентације припада Николи Жежељу, нашем бившем директору“.

 Да се добар глас далеко чује, пример је управо споменути Никола Жежељ, директор Развојне Агенције Војводине.Као неко од ког је читава идеја почела, логично је да се узме у обзир и његово мишљење. Жежељ сматра да је презентација испунила и испуњава и даље своју мисију, а то је потпуно информисање потенцијалних улагача:

„Читава прича потекла је из наше Канцеларије за развој. Презентација је тако конципирана да покрива све могуће економске аспекте, тако да инвеститори у највећем броју случајева немају додатних питања. Дешавало се да буде превремених питања, али управо наредни слајд представља одговор на то питање. Немогуће је рећи тачан број инвеститора који су посетили нашу општину, али у последњих седам, осам година било их је јако много. Зашто неки , малтене договорени, пројекти нису остварени, остаје непознаница. У сваком случају , ова презентација је одлично средство, како за комуникацију са инвеститорима, тако и за њихово привлачење и лично сам оптимиста да ће у Кули економска ситуација бити много боља“

  Узевши у обзир да тренутне инвестиције неће бити и последње, у наредном периоду очекују се вести када је о новим погонима, а самим тим и о новим радним местима, реч.