Победник 10. Repassage феста је представа „Малограђанска свадба“ Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, у режији Радоја Ћупића. Фестивал, који је отворен 9. новембра, завршен је у петак 17. новембра проглашењем лауреата и свечаном церемонијом доделе награда у Дому културе у Убу. Стручни жири је након одгледаних пет драмских остварења аматерских позоришта из Србије, Словеније, Хрватске, БиХ и Црне Горе, Позоришту „Стеван Сремац“ из Црвенке доделио плакету „Александар Аца Поповић“ за најбољу представу јубиларног Репассаге феста.

Плакете са ликом великана српске позоришне сцене, рођеног Убљанина Раше Плаовића, понело је троје глумаца – за најбољу женску улогу додељена је Цвијети Јовановић Мучалица за изведбу Младе у победничкој представи „Малограђанска свадба“, за најбољу мушку улогу Жељку Милошевићу и улогу Блаже Милошића у комаду „Писац породичне историје“ Градског позоришта Требиње и за најбољу епизодну улогу у истој представи Весни Ђурић за ролу Јованке Милошић. Осим тога, истоимена награда за најбољу режију фестивала припала је Силвиу Стилиновићу за комад „Матуранти“ у извођењу Сатиричког казалишта младих из Славонског Брода.

Добитник плакете „Александар Аца Поповић“ за најбољу сценографију фестивала је Уршки Мазеј за представу „Феникс“ Друштва „Мали Пателин“ из Сенова, за најбољу костимографију Радоје Чупић за „Малограђанску свадбу“, а за колективну игру ансамбл представе „Матуранти“ Сатиричког казалишта младих из Славонског Брода.

О фестивалским наградама одлучивао је трочлани жири у саставу – драмски писац и директор Драме Народног позоришта у Београду Жељко Хубач, редитељ Милорад Милинковић и глумац националног театра Зоран Ћосић. Након доделе признања, глумци Драган Петровић Пеле и Слободан Бода Нинковић су у част свих награђених одиграли представу „Савршен крој“ Владимира Ђурђевића у продукцији Зветдара Театра.
Говорећи за портал „Хоћу у позориште“ о победничкој представи редитељ Милорад Милинковић рекао је да су га глумци из Црвенке освојили својом колективном игром и тиме што нема посебно издвојених и упечатљивих сегмената, већ цела представа оставља снажан утисак и држи пажњу до самог краја. – Малограђанштина је људска особина. Можда се није тако звало, али је била присутна и у камено доба. То су људске особине, односно мане које су вечне. Лакше је људима да се затворе у мале средине и да се зачауре. У суштини то су вечне ствари које немају никакве везе са геополитичким положајем или било чим – казао је Милинковић.

Додаје и да је улога члана жирија на овом фестивалу за њега потпуно ново искуство јер није упознат са радом позоришта у малим срединама, те да је дошао без икаквих очекивања. Сматра да је изузетно важно да фестивали овог типа постоје јер су свим људима подједнако потребна културна дешавања.

– Људи имају право да у свему исто уживају. Били у Београду, Убу, Црвенки и сл. Ови фестивали су управо то. Нека врста прозора у свет. Ви можете тако да видите шта се ради по региону, али исто тако и да регион види шта се код вас ради. Ово је веома значајно и из разлога емпатије, јер се људи веома брзо препознају и онда ће сви схватити да људи из Славонског Брода и Требиња исто перцепирају као Црвенчани, Убљани и тако даље. Са друге стране, обогаћујемо се тако што упознајемо нове и другачије људе, па и другачија мишљења и сматрам да је наше највеће богатство управо у различитости. Било би ненормално да смо сви исти и било би ненормално да сви све знамо и једни друге знамо. Људи се и баве позориштем да би се сусретали са другим културама и срединама- закључио је Милинковић.

Образложење жирија

Најбоља представа фестивала: „Малограђанска свадба“ Позоришта „Стеван Сремац“, Црвенка (Република Србија)
Комплексан и на семантичком плану вишеслојан Брехтов комад ауторска екипа и ансамбл представе позоришта из Црвенке донели су на сцену у фуриозном темпу, који је на складан начин, заводљивом сценском игром и квалитетним редитељским поступцима, у сталним изменама ритма градирао ка катарзичном крају, који изабрану тему водиљу (настајање фашизма) чини савременом и узбудљивом, опомињујућом и снажном на сваком плану перцепције представе.

Најбоља режија: Силвио Стилиновић за представу „Матуранти“ Сатиричког казалишта младих, Славонски Брод (Република Хрватска)
Ухвативши се у коштац са захтевном сценском формом, која захтева прецизност у редитељском поступку и велики рад са глумцима који су изложени током целе представе непосредном контакту са публиком, која уме да спутава експресију, емоције чини неуверљивим и неретко патетичним, Силвио Стилиновић је показао ону редитељску вештину којом је успео да се „обрачуна“ са свим замкама форме и оно што је потенцијана компаративна предност непосредног контакта глумца и гледаоца учинио до те мере уверљивим, да управо реакција публике постаје катализатор складног и сценски уверљивог уметничког дела.

Најбоља мушка улога: Жељко Милошевић за улогу Блажа Милошића у представи „Писац породичне историје“ Градског позоришта Требиње (Република БиХ)
Градећи лик апатичног пијанице који је одуставши од живота одустао и од идеала који су му уништили живот, Жељко Милошевић показује да се његов глумачки дар заснива на студиозном проучавању свих валера лика који тумачи и његовој способности да те нијансе живота пласира на узбудљив и сценски изузетно уверљив начин.

Најбоља женска улога: Цвијета Јовановић Мучалица за улогу Младе у представи „Малограђанска свадба“ Позоришта „Стеван Сремац“, Црвенка
Цвијета Јовановић Мучалица, глумица изузертне енергије, гради лик који постаје окосница драмске акције и диктирајући темпо представе, који у комплексном редитељском поступку чини један од стожера катарзичне комуникације са публиком, од почетка до краја показује континуирану глумачку дисциплину која ову поставку Брехтове „Малограђанске свадбе“ доводи на разину квалитетног уметничког дела.
Најбоља епизодна улога: Весна Ђурић за улогу Јованке Милошић у представи „Писац породичне историје“ Градског позоришта Требиње
Свој несумњив глумачки дар, Весна Ђурић је саобразила са захтевима драмске радње творећи ефектну улогу која из другог плана даје овој занимљивој сценској породичној саги преко потребан, рекли бисмо темељан, лирски проседе.

Најбоља сценографија: Уршки Мазеј за представу „Феникс“ Друштва „Мали Петелин“, Сеново (Република Словенија)
Изузетно функционална, једноставна у геометријском смислу, а комплексна на плану симболике, сценографија у овој представи не опстаје само на плану складне ликовности већ у тренуцима постаје активан и битан учесник драмске акције.

Најбоља костимографија: Радоје Чупић за представу „Малограђанска свадба“ Позоришта „Стеван Сремац“, Црвенка
У питању је квалитетан костимографски рад који на непретенциозан начин наговештава карактер, те замишљен као савремен постаје свевремен, тачан на семантичком плану и складан у ликовном смислу.

Специјална награда за колективну игру: ансамбл представе „Матуранти“ Сатиричког казалишта младих, Славонски Брод
Четворо младих глумаца су студиозно, водећи рачуна о сваком детаљу, приступили грађењу ликова својих вршњака и са изузетним осећајем за меру успели да нас увуку у мелодрамску игру, која на емотивном плану, на тренутке, уистину катарзично кореспондира са публиком, пре свега захваљујући компактној игри високог енергетског набоја.

Аутор: Недељка Боројевић  Извор: www.hocupozoriste.rs