Поводом Дана општине Кула данас је одржана свечана седница Скупштине општине Кула, на којој су се обратили председник Скупштине општине Кула Велибор Милојичић и председник општине Кула Перица Видекањић. Поред представника општине Кула, свечаној седници су присуствовали представници републичке и покрајинске власти, западно-бачког округа, суседних општина, бројни предузетници, као и гости из Бара и Калоче и свештенство. На свечаној седници је приказана видео презентација о општини Кула, као и о активностима локалне самоуправе.

-Као што се у историји године броје пре и после Христа, тако се и године у овим нашим крајевима броје пре и после 16. новембра 1918. године, овим речима је синоћ у препуној позоришној сали Културног центра почело обележавање Дана општине Кула. Након уводног дела уследио је пригодан програм, у оквиру којег је најпре наступио један од најбољих рецитатора у Србији Слободан Ногавица. Он је казивао поему „Војводина“ од Мирослава Антића, а потом је Школа за основно музичко образовање Кула – камерни састав, који чине наставници извела композиције Исидора Бајића: „Успаванка сину Владимиру“ и Српкиња“, док је хор девојака КУД „Дурмитор“ извео песму посвећену Кули, коју је написао Војислав Вулановић.

Такође, у оквиру програма наступила су културно-уметничка друштва КУД „Дурмитор“ КУД „Иван Сењук“, МКЦ „Непкер“ Дом културе Сивац, Дом културе Руски Крстур, КУД Србија, као и здравичар Бошко Миљанић и друштво гуслара „Марко Миљанов“, која доприносе мултикултуралности ове средине.

Скупштина општине Кула је пре две године донела Одлуку да свечано обележава овај дан као Дан ослобођења Куле од аустроугарске војске 1918. године.

После четири године ратовања, победничка Српска војска ослободила је и ове наше крајеве. Српски добровољац, Куљанин Ђура Богојевац, на челу свог вода у саставу чете поручника Радована Матејића, дошао је у свој родни град као ослободилац. 16. новембра 1918. Тај датум узет је као Дан општине Кула. Две недеље касније у Новом Саду,25.новембра 1918., на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена, изгласано је присаједињење Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији као вековна тежња војвођанских Срба да живе у слободи.