Дом здравља у Кули добиће ове године нову зграду специјалистичких служби, што ће решити просторни проблем локалног здравства, које је, према речима директора ДЗ др Жарка Шевина, урушено и финансијски и кадровски. Досадашњи специјалистички објекат, изграђен 1987. године на Телечкој коси, потонуо је 30 сантиметара, услед чега су попуцали зидови ординација, из којих је већина специјалиста због тога исељена и смештена у скучен простор амбуланте опште праксе.

Ново здање биће подигнуто у центру града, на згаришту Народне библиотеке, која је изгорела 2008. Према уговору, који је општина Кула, као оснивач ДЗ, склопила са Министарством привреде, у изградњу специјалистичког објекта биће уложено око 130 милиона динара, од чега ће општина обезбедити 75, а Влада Србије 55 милиона. Према пројекту компаније „Еуро гарди груп“ из Новог Сада, специјалистички објекат би требало да буде завршен за 210 дана, односно, до краја године.

– Радови ће почети 20. фебруара рушењем остатака библиотеке. Нови специјалистички објекат имаће приземље и два спрата, а биће повезан пасарелом са амбулантом опште праксе. Биће то мање здање од претходног, јер ће бити прилагођено суженом обиму здравствене заштите, који нам је наменило ресорно министарство – предочио је др Шевин.

Према његовим речима, у новој згради специјалистичких служби неће бити плућног, очног и кожног лекара.

– Више не постоји пнеумофтизиологија као специјалност, а пулмологија, као њена замена, може бити заступљена само у болницама. На 44.500 становника нећемо имати ниједног офталмолога, а морали смо и да откажемо долазак дерматовенеролога, који је био ангажован као гостујући лекар. Поражавајућ је податак да у целом Западнобачком округу раде само два кожна лекара, један у Сомбору и други у Оџацима – изнео је др Шевин.

ДЗ је 2007. године имао 64 лекара, пет година касније 59, а тренутно их је 41. Оне који су отишли у пензију немогуће је надоместити због Уредбе о забрани запошљавања у јавном сектору.

– Недостају лекари опште праксе, чијим би запошљавањем омогућили да они који сада раде оду на специјализацију. Требало би да имамо три гинеколога, а тренутно ради само гинеколог који је у пензији. Просек година лекара опште праксе је 56. Неопходно је запослити младе и због тога што лекари старији од 55 година имају право да одбију да раде у Хитној помоћи, што је велики проблем – истакао је др Шевин.

Дом здравља је, предочава др Шевин, суочен са агонијом државних апотека.

– У општини постоји седам државних и 12 приватних апотека, од којих 11 издаје лекове на терет ФЗЗО, без обавезе спровођења јавне набавке, што је нелојална конкуренција. ДЗ дугује више од 100 милиона динара за лекове, које добављачи зато достављају на кашичицу, на авансно плаћање, или их уопште не испоручују. Без лекова нема ни марже, од којих државне апотеке зарађују, па је понестало новца за плате 25 фармацеута у ДЗ – навео је др Шевин.

Извор: Вечерње новости