Данас, 17. јануара, обележава се Национални празник Русина у Србији, као подсећање на дан када је 1751. године саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору Франц Јозеф де Редл потписао први званични документ – Уговор о насељавању 200 гркокатоличких русинских породица на тадашњу пустару Велики Крстур. Овај дан је већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе, иако су, према историјским изворима, први досељеници-Русини из Хорњице у мањем броју овде дошли око 1745. године.

Одлуку о датуму Националног празника Русина у Србији, као и о другим националним симболима – грбу и застави, донео је други сазив Националног савета (НС) Русина у априлу 2007. године. Одлуку о свечаној песми Русина у Србији „Браћа Русини“ донео је трећи сазив НС 2010. године, а поменуте одлуке донете су на основу Закона о заштити права и слобода националних мањина у Србији.

Прва Централна свечаност поводом празника одржана је у јануару 2008. године у Новом Саду, а затим се сваке године одржавала у другом месту. Ове године домаћини Централне прославе били су Бикићани.

Осим Централне, у подручним канцеларијама НС, односно у скоро свим местима где живе Русини у Србији, поводом празника се одржавају пригодни програми и пријеми.