Профил града

Општина Кула се налази у Бачкој, у западно-бачком округу на плодној војвођанској равници. Позиционирана је централно, на раскрсници између Новог Сада, Сомбора и Суботице тј. на веома важној саобраћајној линији која везује Подунавље са Потисјем. Гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) удаљен је 66 км, а река Дунав је на 38 км, где је Лука Богојево, односно гранични прелаз са Хрватском. Велики бачки канал тече кроз насеље пружајући тако изузетно повољне услове за развој пољопривреде, туризма и речног саобраћаја.

Површина општине Кула износи 481 км2. 91,44% површине представља обрадиво земљиште. Према првим подацима пописа из 2011. године у општини у 7 насеља живи 44,539 становника.

Путни саобраћај: међународни аутопут Е-75 удаљен је 14 км, а општинском територијом пролази државни пут првог реда (М-3). Железнички саобраћај: међународна железничка пруга (Беч- Будимпешта-Београд) је на удаљености од 10 км. Кроз општину пролази локална железничка пруга Сомбор–Сивац–Црвенка– Кула–Врбас (дужина пруге 58 км). Водни саобраћај: Општину Кулу пресецају пловни путеви (основни канали „ДТД“: Врбас-Бездан, Бечеј-Богојево и Косанчич-Мали Стапар. Укупна дужина канала износи 52.070 метара

Општина Кула због својих природних карактеристика земљишта, климе и водених ресурса има велики потенцијал у пољопривредном сектору који није у потпуности искоришћен. У Општини Кула преовладава умерено-континентална клима са специфичностима субхумидне и микротермалне климе. Просечна надморска висина је 98 м. Због своје повезаности и утицаја на остале секторе пољопривреда има изузетан значај за развој. Поготово када је познато да се у овој области запошљава директно или индиректно велики број људи. Укупна површина пољопривредног земљишта на територији општине Кула је 43.957 ха. Од тога 9.971 ха је у државној својини.

На територији општине Кула деведесетих година прошлог века биле су заступљене индустријске гране као што су: металопрерађивачка индустрија, дрвна, текстилна, индустрија коже и прехрамбена индустрија. Металске индустрија, ФА Истра Кула, која се тренутно налази у стечају, запошљавала је преко 2.000 радника. Такође и остале фабрике (Фабрика коже “Етерна”, Фабрика вунених тканина “Слобода”, Индустрија намештаја “Крамер”), које су запошљавале више хиљада радника се налазе у стечају. У општини Кула постоје стручне средње школе у области економије, машинства, електротехнике и пољопривреде, што представља значајан извор образованих кадрова.

Велики број стручно оспособљеног кадра који је био запослен у поменутим фабрикама је данас незапослен, што на тржишту рада представља потенцијалну стручну и радну снагу за инвеститоре.

ИСТОРИЈА ГРАДА

Кула је једно од најстаријих средњовековних насеља Бачке. На простору данашњег насеља почетком XVI века, после Мохачке битке, постојало је мање земљано утврђење, кула, с турском војном посадом и са мањим бројем унаоколо насељених Срба и Буњеваца. Претпоставља се да је по овој земљаној кули цело насеље касније понело име. Најранији писани помен Куле среће се у попису поседа грофа Ференца Велешнија из 1652. године у коме су пописане дажбине за Горњу и Доњу Кулу, као и за насеља Мала Добра и Бан Добра. Кула се помиње и у запису грофа Штаренберга из 1699. године, као утврђење са посадом од 100 војника. Неколико деценија након укључивања Бачке у састав Хабзбуршке монархије, подручје Куле 1740. насељавају Мађари, а затим и Немци 1780. и 1785. године. Савремени друштвени развој насеља почиње крајем XVIII, почетком XIX века, када Кула стасава у напредно место у коме се интензивно развија пољопривреда, трговина, занатство и индустрија. Прерађује се конопља, влакна свилене бубе, пивара је отворена 1812. године, парни млин 1876, радионица за израду плугова 1880, ливница и фабрика арматуре 1882, фабрика свилених тканина 1892. године, Прве деценије XX века донеле су даљи привредни развој Куле; 1904. је основана фабрика столарије; 1906. фабрика шешира; 1908. фабрика вунених тканина; 1916. је подигнут млин „Житобачка“, а 1920. фабрика коже. На богатој привредној и индустријској традицији Куле, у другој половини XX века израсла су савремена индустријска предузећа као што су Фабрика бисквита „Јаффа“, Фабрика шећера „Црвенка“, те Фабрика минералне воде и безалкохолних пића „Сторк“, које данас слове за успешна предузећа Србије. Поред прехрамбене индустрије и пољопривреде које су водеће привредне гране општине, значајан допринос развоју дају и грађевинарство, трговина, угоститељство, саобраћај и остале услужне делатности. У кулској општини своја интересовања могу задовољити туристи разноликих афинитета и интересовања, од заљубљеника у стару архитектуру и сакрално градитељство, преко поклоника излетишта и бекства у нетакнуто природно окружење, до љубитеља винског туризма, лова и риболова и сеоског туризма