Ruski Krstur

U prostranoj Vojvodini, ušuškano na severu Bačke, nalazi se Ruski Krstur (Ruski Kerestur) – duhovni, obrazovni i kulturni centar Rusina na ovim prostorima. Osim Rusina, u Ruskom Krsturu žive i pripadnici drugih naroda i važi za mirno, čisto i radno mesto, okruženo poljima, kanalom, primereno za odmor i uživanje. Malo prostorno, ali veliko srcem, Ruski Krstur je mesto koje će vas uvek toplo dočekati i rado ugostiti.

Rusini (Rusnaci) su se na ove prostore doselili još davne 1751. godine iz severoistočnih krajeva tadašnje Ugarske, a danas su to istočni krajevi Slovačke, Zakarpatska Ukrajina i severoistočni krajevi Mađarske. Grkokatoličke su vere – imaju istočni obred, a za vrhovnog poglavara crkve priznaju rimskog papu. Osim u Ruskom Krsturu, Rusini žive i u drugim mestima, u Kucuri, Kuli, Vrbasu, Novom Sadu, Đurđevu, Gospođincima, Novom Orahovu, Šidu, Bikič Dolu, Bačincima, Berkasovu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu..
Rusini na ovim prostorima verno čuvaju svoj jezik, veru, kulturu, običaje, a u Ruskom Krsturu je sedišta najznačnijih institucija, ustanova, organizacija i udruženja važnih za očuvanje, negovanje i razvijanje nacionalnog identiteta ove nacionalne manjine.

Vera je uvek bila jako važan segment u životu Rusina na ovim prostorima. U R. Krsturu se nalazi Katedralna crkva sv. o. Nikole letnjeg (Katedralna cerkva Svяtogo Mikolaя), gde je danas i sedište Apostolskog egzarhata za grkokatolike u Srbiji. Prva crkva je sagrađena odmah posle doseljenja, a današnja 1784. godine u baroknom stilu. Ikonostas je delo Arsenija Markovića, ikone je izradio Arsenije Teodorović Pantazić i danas je pod zaštitom države. Grkokatolici u R. Krsturu se ravnaju prema Gregorijanskom kalendaru.

Marijino svetilište Vodica (Mariйovo svяtilїщe Vodica) – oaza mira 2 km od glavnog puta Kula-Odžaci, mesto gde se može naći duševni mir i spokoj. Tamošnje prvo prikazanje Marije bilo je 1822. godine, posle čega je na tom mestu prvo postavljen krst i osvešten bunar, a 1859. god. je sagrađena i crkva. Svetilište ima jako veliki značaj u duhovnom i verskom životu Rusina, ali i drugih verskih zajednica na ovim prostorima. Na Treći dan Duhova (Rusadlя) u Vodici je i Zavetni dan – kao molitva za zaštitu od nepogoda, koji su Rusini ustanovili krajem 19. veka.

(Legenda i tradicija)

Krsturski „Zamak“ je zgrada škole, bespremca najinteresantnija građevina u mestu. Zbog nekarakterističnog izgleda za ravnicu, legenda kaže da je zapravo zalutao na ove prostore za vreme Autrougarske – da su planovi za krstursku školu greškom otišli na drugu adresu, a u Krstur je stigao plan za građevinu namenjenu nekom planinskom mestu. Ali, to je samo predanje, jer greške nije bilo. U ovoj zgradi je i i sedište Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine u Srbiji (Nacionalni sovit ruskeй nacionalneй menšini u Serbiї), manja postavka etnografske zbirke Rusina, kao i odeljenje Narodne biblioteke Kula.

Interesantno je da se u Krsturu i krsturskom ataru nalaze čak 15 krstova (križi) koji ukazuju na važnost religije za meštane. Sam naziv mesta „Krstur“ na mađarskom znači Kerereszt-Úr – Krst Gospodnji (Hrest Gospodnї). Krstovi su postavljani na ulazu i izlazu iz mesta, kao blagoslov za dalji put, ali i u samom ataru. Krstovi, koji tiho stoje pored puta, darovi su običnih ljudi svome mestu, za bolji i spokojniji život. Priča kaže da je u stvari bilo 16 krstova, ali šesnaesti još uvek nije pronađen.

(Tradicionalni običaji)

Rusini imaju bogatu tradiciju i običaje, od kojih se neki neguju i danas.
Božić (Kračun)
Božić je, kao i kod drugih naroda, jedan od najvažnijih praznika. Na Badnji dan (Vilїя), odnosno veče pred Božić sprema se posna praznična večera (riba), a pod okićenu jelku stavlja se mlada iznikla pšenica, ispod stola malo slame. Posle večere deca od kuće do kuće idu po čestitanju (po špivanю), i rođenje Isusa proslavljaju pevanjem božičnih pesama (koledari), a za to dobijaju darove.

Uskrs (Velьka noc – Pasha)
Prvog dana Uskrsa (Velьka noc) u crkvi se osveštavaju korpe sa uskršnjim prazničnim jelom – „paska“ (beskvasni hleb, sprema se samo za Uskrs), dimljena šunka, sirec, kobasica, jaja, ren, nakon čega sledi svečani porodični ručak. Drugog dana Uskrsa momci vodom polivaju devojke, (oblїvanє) da bi bile sveže i blistave „kao voda“ i za to dobijaju darove, dok Trećeg dana Uskrsa devojke polivaju momke.

Ples sa mladom – Prodavanje mlade (Predavanє mlodi)
U Ruskom Krsturu se zadržao svadbeni običaj prodavanja mlade. Nakon večere, pre nego što mladenci odu da se presvuku (začepic še), odvija se ples sa mladom – odnosno prodaja mlade. Da bi plesali sa mladom, gosti određenu sumu novca stavljaju u za to namenjenu posudu, i svaki novi ples moraju platiti. Poslednji mladu „kupuje“ mladoženja i zajedno sa novcem odlaze na „presvlačenje“, što znači da od mladenaca postaju muž i žena.

Obrazovanje

Osnovna i srednja škola sa domom učenika “Petro Kuzmjak” (Osnovna i štrednя škola z domom školяroh ”Petro Kuzmяk”) može se pohvaliti jedinom gimnazijom na rusinskom jeziku na celom svetu. Nastava u osnovnoj školi se odvija samo na rusinskom jeziku, a u srednjoj školi na rusinskom i srpskom, gde postoji i Turistički smer. Rusini imaju dugu tradiciju školstva, pošto je prva škola na rusinskom jeziku u R. Krsturu osnovana još 1753. godine i traje do danas. Škola nosi ime prvog školovanog učitelja Petra Kuzmjaka, rodom iz Slovačke, koji je sa svojim pedagoškim radom obeležio novi period obrazovanja u Krsturu. Obrazovanje u Krsturu se u potpunosti odvija na rusinskom jeziku, jer počinje u Predškolskoj ustanovi „Bambi“, od jaslenih do preškolskih grupa.

Kultura

Zahvaljujući i postojanju i delovanju Doma kulture (Dom kulturi), u mestu postoji veoma bogat kulturni život. Kao današnja ustanova, Dom kulture Ruski Krstur osnovan je 1962. god. i danas obuhvata oko 400 aktivnih članova-amatera u raznim sekcijama (više folklornih grupa, izvođački ansambl, ansambl veterana, hor, muška, ženska i devojčka pevačka grupa, dramska, recitatorska, literarna…). Dom kulture je profesionalna ustanova kulture i predstavlja centar kulturnog života ne samo Ruskog Krstura, već i svih Rusina u Vojvodini, odnosno Srbiji.

Rusinsko narodno pozorište „Petro Riznič Đađa“

Prva pozorišna predstava u R. Krsturu izvedena je 1925. godine, a bogatu tradiciju pozorišnog života produžio je prvo Amaterski rusinski teatar „Đađa“, osnovan 1971. godine, a 2003. god. osnovano je današnje Rusinsko narodno pozorište „Petro Riznič Đađa“ (Ruski narodni teater „Petro Riznič Dяdя“) u funkciji profesionalnog. I raniji, i sadašnji teatar nosi ime pozorišnog reditelja i pedagoga, osnivača diletantskih i amaterskih pozorišnih grupa u raznim mestima, scenografa, kostimografa, publiciste i dramaturg, likovnog umetnika i profesora gimnazije Petra Rizniča Đađe.

Dramski memorijal Petra Rizniča Đađe (Dramski memoriяl Petra Rizniča Dяdї) – Godišnja smotra pozorišnih dostignuća Rusina u Vojvodini, održava se od 1969. godine. Memorijal predstavlja smotru jednogodišnjeg pozorišnog stvaralaštvo Rusina za odrasle i decu.

Festival rusinske kulture „Crvena ruža“ (Festival ruskeй kulturi „Červena Ruža“) – Najstariji, najveći i najznačniji festival rusinske kulture, postoji od 1962. godine, a objedinjuje muzičko-folklornu manifestaciju za decu, takmičenje pevača-amatera za najlepši glas, takmičenje novih rusinskih kompozicija, kao i predstavljanje najkvalitetnijih rusinskih muzičko-folklornih ansambala i gostujućih ansambala iz zemlje i inostranstva. U okviru „Crvene ruže“ održava se i Krsturski sajam, na kome svoj rad predstavljaju preduzetnici i udruženja, kao i Sportske igre „Jaša Bakov“.

Kulturna manifestacija „Kosteljnikova jesen“ („Kostelьnikova єšenь“) prvi put je organizovana 1994. god. i posvećena je delu utemeljivača i velikana rusinske pismenosti i književnosti, doktoru filozofije Havrijilu Kosteljniku (Dr Gavriїl Kostelьnik), teologu, književniku, kodifikatoru rusinskog jezika i autoru prve knjige umetničke literature na rusinskom jeziku. Manifestacija prezentuje književno, naučno, likovno stvaralaštvo kod Rusina, kao i stvaraštvo mladih u okviru multimedijalne manifestacije „Dnjovka“ (Dnьovka).

Svake godine se održava i Međunarodni volonterski kamp, na koji rado dolaze volonteri iz celog sveta, kako zbog dobrog druženja, tako i zbog novih iskustava.

Dani Krsturske paprike je manifestacija posvećena tradiciji uzgajanja paprike, u čijoj organizaciji učestvuju skoro sva udruženja u mestu. Održava se od 2012. godine u strogom centru, prezentujući proizvođače paprike i povrtare, proizvode domaće radinosti, spremanje tradicionalnih jela od paprike, sa pratećeim kulturno-umetničkim i zabavnim programom, ali je i ogledno-komercijalnog karaktera. Jedna od atrakcija su i konjičke trke na mesnom hipodromu.

Udruženje građana “Pact Ruthenorum” radi od 2002. god., pre svega kao asocijacija mladih i uspešno organizuje Međunarodni volonterski kamp, Muzički festival „Vodova Fest“, Multimedijalnu manifestaciju „Dnjovka“, razne promocije i akcije koje podrazumevaju volonterizam, očuvanje životne sredine i ekologiju, kao i predstavljanje stvaralaštva mladih.

Udruženje žena „Bajka“ (Združenє ženoh „Baйka“) je jedno od najaktivnijioh u mestu, a teži ekonomskom osnaživanju žena, s akcentom na očuvanju narodne tradicije, organizovanje radionica, stručnih skupova, tribina i manifestacija. Udruženje se bavi izradom suvenira i drugih proizvoda domaće radinosti, starih i umetničkih zanata i prezentuje radove svojih članova, čime doprinosi promociji i afirmaciji rusinske nacionalne zajednice, lokalne sredine i opštine Kula.

Udruženje zanatlija i privatnih preduzetnika „Zanatlija“ (Združenє remeselnїkoh i privatnih podnїmačoh „Remeselnїk“) je najstarije udruženje ne samo u Ruskom Krsturu, nego među najstarijima u Srbiji. Osnovano je još 1834. god., teži razvoju zanatstva i preduzetništva i poboljšanju ekonomskog statusa stanovništva. Udruženje organizuje razne skupove, sajmove, savetovanja i druge oblike edukacije od interesa za svoje članove, zajednički nastupa i partnerski sarađuje sa raznim institucijama, organizacijama i drugim udruženjima.

Turističko udruženje „Ruski Krstur“ jedno je od najmlađih u mestu, osnovano 2013. godine sa ciljem razvoja turizma, unapređenja životne sredine kao i ruralnog razvoja. Udruženje je član Dunavskog turističkog klastera “Istar 21” iz Novog Sada. Osim pružanje usluge smeštaja turistima, udruženje radi na edukaciji svojih članova, sarađuje sa ostalim udruženjima i učestvuje na raznim promocijama i sajmovima.

Ekološki pokret „Zeleni prsten“ (Ekoloґiйni ruh „Želєni perscenь“), osnovan 1993. god., za 20 godina aktivnog rada doprineo je podizanju ekološke svesti građana Ruskog Krstura i šire. Rad sa mladima je jedan od glavnih zadataka u cilju očuvanja, razvijanja i uređenja životne sredine. Ukazuje i učestvuje u rešavanju konkretnih ekoloških problema, organizuje edukativna predavanja, radionice, radne akcije, edukativno-stručna putovanja.

Udruženje proizvođača paprike „Capsicum annuum“ je osnovano 2003. godine. Objedinjuje proizvođače paprike iz Ruskog Krstura i pomaže u pronalaženju povoljnijeg repromaterijala za proizvodnju rasada i prodaju gotovog proizvoda. Udruženje radi i na edukaciji svojih članova dovođenjem stručnjaka i odlaskom na teren, održava promocije proizvoda na izložbama i sajmovima i na taj način privlači potencijalne kupce.

Sportski život u Ruskom Krsturu je danas na zavidnom nivou, pre svega zahvaljujući današnjem Sportskom društvu „Rusin“ (Sportske družtvo „Rusin“), čiji Fudbalski klub postoji od 1923. godine. U SD danas aktivno radi 12 klubova – fudbalski, rukometni, karate, atletski, šah-klub, stonoteniski, konjički, bodibilding i sportskoribolovački. Ruski Krstur raspolaže sa raznim terenima, fudbalskim, rukometnim igralištem, sportsko-školskom halom kapaciteta 600 mesta, fiskulturnom salom, malim terenima u Školi, kupalištem na kanalu, hipodromom, a u planu je i izgradnja atletskog centra.

Ljubitelji konja u okviru Konjičkog kluba „Rusin“, koji je je registrovan 1996. god., rado učestvuju u raznim manifestacijama i organizovanim skupovima u selu, tako da su i svojevrsna turistička atrakcija sa svojim zapregama. Danas imaju oko 40 aktivnih članova, koji na svom Hipodromu „Leji“ („Leї“) zajednički organizuju velike konjičke trke, a učestvuju i na raznim takmičenjima u zemlji.

Udruženje građana „Jarebica“ (”Яrebica”) postoji od 1945. godine i danas ima 50 članova. Raspolaže sa 4500 hektara lovne površine na kojima se organizuje lov na srnu, srndaća, fazana, zeca, divlje guske, patke, prepelice, lisicu..

Udruženje sportskih ribolovaca „Grgeč“ (”Kolяk”) postoji od 1948. godine i sa svojih 150 članova uspešno organizuje razna takmičenja, održavanje kanala bogatog slatkovodnom ribom i aktivno učestvuje u raznim akcijama na očuvanju i unapređenju životne sredine.